Kontrolu opreme pod pritiskom u stanicama za snadbevanje tečnog naftnog gasa i komprimovanog prirodnog gasa, termoelektranama, hidroelektranama, gasovodima, raznim fabrikama u čitavoj Srbiji kontrolišu četiri inspektora. Da se poštuje sistematizacija bilo bi ih tri puta više.
U Inspekciji za lekove i medicinska sredstva broj inspektora tokom 2023. godine nije prelazio devet, iako je sistematizacijom počev od 2022. predviđeno 20 radnih mesta. Prema podacima iz godišnjeg izveštaja o radu ove inspekcije, do juna ih je bilo sedam, narednih pet meseci osam, a tek je u decembru stigao još jedan kolega.
Tokom poslednje dve godine nije bilo popunjeno nijedno od tri predviđena radna mesta na poziciji inspektora za kontrolu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prekursora (opojne droge, psihotropne supstance, proizvodi biološkog porekla koji imaju psihoaktivno dejstvo i druge psihoaktivne kontrolisane supstance).
Godinama unazad prevoz opasnog tereta kontrolišu tri inspektora u Srbiji. Inspekcija železničkog saobraćaja ostala je sa dva čoveka i njima je lane bilo povereno 125 saobraćajnih predmeta. Pruge kojima svakog dana idu putnici, ali i teret, u 2022. godini kontrolisalo je četiri inspektora. Do početka 2023. su se – prepolovili.
I to je tek početak niza. Nema inspekcije koja ne kuburi sa kadrom i po svoj prilici im neće skoro biti bolje. Prosečna starost, prema opsežnoj Funkcionalnoj analizi inspekcija iz 2019. godine, u 23 inspekcijske službe je bila veća od 50 godina, dok su u dve – trošili sedmu deceniju. Reč je o Inspekciji za transport opasnog tereta i Inspekciji za železnički saobraćaj.
Rade više poslova istovremeno
„Sve inspekcije imaju problem sa kadrom“, kaže za Forbes Srbija Milan Stefanović, pravni savetnik za inspekcije i nadzor u NALED-u.
„Najizraženiji je na nivou lokalnih samouprava. Jedan inspektor radi dva ili tri posla. Na primer, on je i komunalni i inspektor za zaštitu životne sredine. I šta on može da stigne da uradi? Bilo je situacija da jedan inspektor pre podne izdaje građevinske dozvole, a popodne obavlja nadzor. To je i pitanje sukoba interesa. Problem je i starosna struktura. Mnogi su blizu 60 godina, ići će u penziju, a njihova mesta se ne popunjavaju“.
Najteže je podmladiti, ili makar samo dopuniti, kadar inspekcija koje zahtevaju specifična, po pravilu inženjerska, znanja. To je slučaj sa inspektorima iz energetske oblasti. Inženjeri u privatnom sektoru mogu da zarade neuporedivo više.
„Suština problema je plata, koja je na nivou ostalih državnih službenika“, dodaje Stefanović.
„Oni nisu prepoznati u sistemu. Njihov posao se razlikuje. Imaju terenske provere, analitičke poslove, vode postupke, izriču mere. A zarada im je ista kao službeniku koji radi u kancelariji. Nisu ni dovoljno zaštićeni, a susreću se sa različitim ljudima. Nailaze i na verbalne i na fizičke napade. To je pitanje i za tužilaštvo“.
Sistematizacija pusti san
Voljnog da kontroliše opremu pod pritiskom nije lako pronaći i animirati da radi kao inspektor. Ali nema viškova ni u drugim oblastima. Zbog velikog obima posla uvek nedostaje tržišnih i inspektora rada.
U Inspektoratu za rad Republike Srbije prošle godine bilo je ukupno 232 zaposlena, od čega 218 inspektora rada – pravnika, inženjera različitih tehničkih struka, ekonomista i profesora. Po sistematizaciji, Inspektoratu nedostaje još 49 kolega. Oni su među retkim inspekcijama gde se lane broj zaposlenih povećao. U 2022. godini su imali ukupno 229 zaposlenih, među njima 214 inspektora rada.
Da bi se primetila tendencija, valja imati na umu da je u 2019. godine rad u Srbiji kontrolisalo 246 inspektora. I tada ih je nedostajalo 20 da bi se popunila sistematizovana mesta.
Inspektorat za rad je lane obavio 66.896 inspekcijskih nadzora i poseta kod registrovanih i neregistrovanih subjekata, od kojih 34.122 u oblasti radnih odnosa, 32.461 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 313 nadzora nad neregistrovanim subjektima. Otkrili su 6.315 radnika „na crno“. Podneli su 47 krivičnih prijava, od kojih 31 protiv odgovornih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 16 protiv odgovornih u oblasti radnih odnosa.
Moguća rešenja
Sam broj onih kojima je poverena kontrola sprovođenja zakona u našoj zemlji, kažu upućeni, ne mora da bude ključan.
Jedan od problema je i veliki broj vanrednih nadzora, kontrola koje se obavljaju po prijavi. Iskustvo govori da nisu uvek opravdane.
„Broj inspektora nikad neće biti dovoljan“, ističe Milan Stefanović.
„To misle i države za koje verujemo da su rešile problem inspekcija. Ni njima nije dovoljno, ali ne idu ka tome da moraju da popunjavaju kapacitete. Ide se na procenu i analizu rizika. Postoje i drugi mehanizmi prevencije. Različiti poslovi se poveravaju akreditovanim ovlašćenim telima. Ne mora sve inspektor da proverava. Značajnu ulogu igra i tržište. Privredniku ne treba loša reputacija i da izgubi klijente i kupce. E to ne funkcioniše tamo gde postoji monopol“.
Sa slabom inspekcijom gube i građani i država. Građani jer je manje ljudi koji garantuju da će se ispoštavati sve propisane norme, a država najčešće u – prihodima.
Izvor: Forbes
