Čak 60 odsto srednjoškolaca nije uopšte obavešteno o državnoj maturi, a isti procenat učenika ne zna koji će se predmeti polagati na maturskom ispitu. Tek 28 odsto đaka kaže da je u potpunosti upoznato sa detaljima budućeg maturskog ispita.
Ovo su neki od preliminarnih rezultata istraživanja Unije srednjoškolaca Srbije u kome je učestvovalo 1.600 učenika srednjih škola.
Đaci kao najvažniji izvor o državnoj maturi navode društvene mreže, potom nastavnike, a najmanje se informišu iz novina i od svojih razrednih starešina, pokazalo je istraživanje.
Jedna od učesnica istraživanja, koja trenutno pohađa treći razred srednje škole, kaže da je već počela da se priprema za upis na fakultet i da joj je to izuzetno stresno.
„Kao i ostali vršnjaci, u čudu sam što se tiče celog pojma državne mature. Niko nam ne daje dovoljno informacija, a čak ni sami profesori nisu 100 odsto sigurni da li će je biti ili ne, što se moje generacije tiče. Svi imaju podeljena mišljenja. Neki se raduju državnoj maturi jer je promena u odnosu na dosadašnji način upisivanja fakulteta, a neki su izuzetno zbunjeni jer ne znaju kako će to uopšte da izgleda“, kaže ona, piše Danas.
Pilotiranjem državne mature su bili obuhvaćeni učenici koji su 2003. godište, što je, kako kaže, u redu, s obzirom na to da su oni u tom trenutku imali znanje iz sva četiri razreda srednje škole.
„Ali šta je sa nama koji ćemo je zapravo polagati? Nemamo dovoljno izvora kojima bi se informisali, čak ni internet nije od pomoći. Mislim da naši roditelji nisu još uvek dovoljno uključeni u ovu priču, verovatno jer ni oni ne znaju šta je državna matura. Kakva se razlika pravi ako će neki fakulteti još uvek moći da organizuju prijemne ispite„, pita ona.
Smatra da je nemoguće da je znanje jednog predmeta potrebno na istom nivou za više različitih fakulteta.
„Stvarno se nadam da će u skorije vreme biti nekih novosti koje će biti upućene direktno učenicima. Jako bi nam značilo da imamo informacije vezane za državnu maturu jer je to nešto što nas se tiče. U krajnjem slučaju, ne upisuju profesori fakultet nakon nje, već naša generacija i sve generacije koje dolaze posle nas“, kaže ova učenica.
Njena vršnjakinja, koja je takođe učestvovala u istraživanju Unije srednjoškolaca, navodi da je polaganje testova za upis na fakultet jedan od najstresnijih perioda.
„Za upis na fakultet moja generacija, 2005/06, biće u obavezi da polaže i državnu maturu i prijemni ispit za fakultet. O informacijama u vezi sa upisom na fakultet niko iz škole nas za sada nije informisao, što smatram da je već trebalo. Većina učenika i ne zna da će najverovatnije polagati i državnu maturu. Lično smatram da polaganje državne mature nije neophodno. Iako sam trenutno treća godina srednje škole, počela sam sama da se pripremam za prijemni ispit“, navodi ova srednjoškolka.
Ona očekuje da će na prijemnom ispitu za fakultet biti dosta stvari s kojima se nije srela u srednjoj školi, zbog čega pripremu i polaganje prijemnog doživljava veoma stresno.
„Ukoliko budemo imali i državnu maturu, tvrdim da ćemo biti izloženi veoma velikom pritisku. Rekla bih da državna matura nema nikakve veze sa fakultetom i da će učenicima samo otežati ili čak oduzeti priliku za upis željenog fakulteta. Smatram da je za upis na fakultet jedino bitno polaganje testa koji dokazuje posedovanje znanja i veština isključivo za te studije. Iskreno se nadam da državne mature ipak neće biti„, navodi učenica.
Još jedan učesnik istraživanja se slaže da svi srednjoškolci imaju nedoumice i strah u vezi sa predstojećom državnom maturom.
„Izvor naših nedoumica počinje od toga što ne znamo koji je razlog promene postojaćeg sistema polaganja. Kao prva generacija koja polaže po novoj metodi, strah proizilazi iz nepostojanja informacija. Prilikom pokušaja da stupimo u kontakt sa nadležnim institucijama u cilju dobijanja konkretnih odgovora, đaci, profesori i roditelji nisu dobijali povratne informacije. Mi u ovom trenutku ne znamo šta ćemo polagati, kako i po kom kriterijumu, a to su samo opšta pitanja, dok za konkretna i dalje nije došlo vreme. Na primer, da li će neki fakulteti prihvatati ispiti kao vid prijemnog i da li će neravnopravnost u fondu časova imati uticaj na krajnji rezultat. Smatramo da kao kovid generacija, koja veliki deo nastave nije pohađala u regularnim uslovima i sa smanjenim obimom obrađenog gradiva, nismo adekvatan uzorak za taj ‘pilot projekat’„, kaže učenik koji prenosi stavove svojih vršnjaka da mladi žele da budu uključeni u proces donošenja odluka i kreiranja zajednički donetog rešenja.
Finalni izveštaj o istraživanju Unije srednjoškolaca koji se odnosi na školsku 2021/22. godinu još nije završen, a preliminarni podaci pokazuju da 76 odsto anketiranih srednjoškolaca planira da nastavi obrazovanje nakon srednje škole.
Izvor: Danas