Budžet je najvažniji godišnji dokument jedne lokalne samouprave. U njemu je sadržan prihodni i rashodni plan priliva i upotrebe novca koji se po nekoliko osnova sliva u javnu, zajedničku kasu jedne opštine ili grada. Ali bez obzira kako je taj novac dospeo u budžet, da li preko poreza na zarade zaposlenih, poreza na imovinu, plaćanjem niza lokalnih komunalnih taksi i naplata eventualnih kazni po osnovu kršenja Odluke o komunalnim propisima, prebacivanja novca s državnog budžetskog nivoa u vidu obaveznih trensfera na niže nivoe ili namenskih donacija za projetne investicije i pomoć, da li preko naknada koje se ubiraju od korišćenja ili prodaje lokalne javne imovine – on se u svakom slučaju puni novcem građana i njegovo trošenje bi trebalo da bude isključivo u interesu unapređenja zajednice u kojoj žive.
U posrednom smislu, budžet – kao odluka o planskom trošenju zajedničkog novca, jeste posledica političke volje građana, koji iz ponude političkih kandidata, stranaka, pokreta, pojedinaca i slično, na izborima biraju, delegiraju odlukom većine određenu grupu ljudi da sa njihovim novcem upravlja. To se naročito ne sme gubiti iz vida, bez obzora na to o kakvom se izbornom modelu radi, jer odgovornost na taj načn izabranih i kasnije konstituisanih organa lokalne samouprave (često se kaže i lokalne vlasti) pred biračima, ne prestaje da važi po okončanju izbornog procesa. Naprotiv, postaje veća i stalna. S druge strane, ne bi trebalo da prestane ni interesovanje građana za njihov rad, a posebno za kreiranje i kontrolisanje budžetskih planova i potrošnje. Nažalost, niti prva, niti druga strana danas u Srbiji nemaju do kraja takav odnos prema uzajamnoj odgovornosti i saradnji, iako se na tome insistira sve više. Idealno bi, naime bilo, da svi budu ista strana.
Novac kojim opština Gornji Milanovac raspolaže poslednjih godina, a projekcije pokazuju da će i iduća biti u tom pogledu slična, je između milijardu i po, i milijardu i sedamsto miliona dinara, s tim što se pokazuje da – uz određene uštede, odnosno neutrošena, prebačena sredstva, kao i prihode od republike – ta brojka može da se ustali oko dve milijarde dinara, što bi bio lokalni istorijski rekord. Nema nikakve sumnje, za to je prvenstveno zaslužna milanovačka privreda, mala i srednja preduzeća različitih vrsta i delatnosti, njihovi rukovodioci i zaposleni. Od poreza na zarade zaposlenih na teritoriji opštine, obezbedi se između 55 i 60 odsto ukupnog budžetskog novca. Prema uputstvu resornog ministarstva finansija, a na osnovu projekcije rasta bruto društvenog proizvoda, lokalna samouprava moći će da poveća svoj budžet za 8 odsto uoči 2023. godine.
Odeljenje za finansije
Sprovođenje i kontrola plaćanja tekućeg i planiranje narednog budžeta svakodnevni je posao Odeljenja za finansije, računovodstvo i lokalnu poresku administraciju, u okviru Opštinske uprave. Njime rukovodi načelnica Odeljenja, Aleksandra Milošević, ekonomista sa Masterom upravo iz oblasti javnih finansija na Univerzitetu u Kragujevcu.
– Da podsetimo, krajnji zakonski rok za donošenje budžeta za predstojeću godinu je 20. decembar, – govori Milošević za GMInfo. – Prethodno, na osnovu budžetskog kalendara, Ministarstvo finansija nama do 5. juna dostavlja uputstvo za pripremu narednog budžeta, a na osnovu makroekonomskih smernica, prema kojima se priprema i projekcija za dve sledeće godine. Ti parametri su nam polazna osnova po kojoj sačinjavamo uputstvo za naše, lokalne budžetske korisnike: direktne kao što je Opštinska uprava, Skupština, predsednik opštine, Opštinsko veće, zaštitnik građana i pravobranilaštvo. Zatim indirektne: javna preduzeća, ustanove, delom škole, socijalne delatnosti i zdravstvo. Oni imaju obavezu da do 31. septembra pripreme i dostave svoje finansijske planove. Po njima sačinjavamo osnovi okvir za budžetiranje onog dela koji se odnosi na finansiranje funkcionisanja lokalne samouprave. Nacrt rsahoda moramo da imamo do 15. oktobra. Upućujemo ga Opštinskom veću, koje utvrđuje predlog Odluke o budžetu i upućuje dokument Skupštini opštine na razmatranje i usvajanje. Potpisuje ga i odobrava, kao nalogodavac budžeta, predsednik opštine. Po usvajanju, a do 25. decembra najkasnije, Odluka mora biti dostavljena Ministarstvu finansija.
Pored ovoga, ključan deo planiranja trošenja sredstava tiče se ulaganja u zajednicu. U pitanju su one investicije čiju realizaciju građani zapravo vide, koriste i osećaju, i zbog kojih budžet u krajnoj liniji postoji.
– To je kapitalni deo budžeta sa planom javnih investicija. Na tome radimo najčešće sa Odeljenjem za lokalni ekonomski razvoj i investicije (LER, prim. aut.). Oni već imaju nacrte strategije razvoja, spremaju i izrađuju projekte po kojima će se finansirati i raditi. Najčešće je u pitanju ulaganje u komunalnu infrastrukturu grada, ulice, puteve, građevinske i druge objekte i površine javne namene. Kod njih je baza projekata i u odnosu na to koliko ima spremnih za realizaciju, planiramo novac za njihovo finansiranje. Često troškove za one veće poduhvate delimo ili u potpunosti dobijamo zahvaljujući uspešnim dogovorima s republičkim fondovima, da li iz resornih ministarstava, da li iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Kada znamo da ćemo na taj način moći da udružimo lokalna i republička sredstva, ili imamo neutrošen novac iz prethodnog prerioda, pojavi se neplaniran prihod, radimo preraspodelu, ono što se zove rebalanst budžeta. Naši rebalansi su uglavnom time inicirani, dakle pojavom nekog viška novca u odnosu na plan. Ne sećam se, i mislim da se nije desilo za šest godina koliko sa ovde, da je do rebalansa moralo do dođe zbog nekog manjka ili značajnog promašaja u predviđanju prihoda, – istakla je Milošević.
Učešće građana
Uprkos tome što su upravljanje formiranjem i trošenjem dela svog novca građani na izborima poverili ponuđenim političkim subjektima, njihovo interesovanje za učešće u tom procesu je na veoma niskom nivou, ne samo kada se govori o milanovačkoj opštini. Za to su uglavnom zainteresovani drugi politički subjekti, pojedinci ili manje grupe koje imaju ad hok problem, a pitanje samog budžeta nešto šire u javnosti se pokreće tek pošto on bude forimiran, uglavnom kroz kritike, žalbe, negodovanja i političku borbu opozicije s pozicijom. Sve u svemu, radi se o sporadičnim slučajevima i naknadnoj diskusiji, a ne o masovnijem učešću „običnih“ građana u procesima odlučivanja. Kao i kod drugih javno-političkih procesa, od kojih neposredno zavisi kvalitet života, opšta populacija i na ovom planu nema naviku, a čini se ni potrebu, da se po završetku izbora svojih predstavnika, dalje bavi raspoređivanjem i kotrolom trošenja zajedničke kase.
Naravno, ova, uslovno rečeno, krivica za otuđenost upravljačke administracije od građana i obrnuto, nije samo na njima. Organi lokalne samouprave trebalo bi da čine više kako bi animirali poreske obveznike da iskažu svoje potrebe i nove ideje za ulaganja u komunalna rešenja, zamisli i projekte. To se, prema Aleksandrinim rečima, i čini, ali još nije pronađen adekvatan model koji bi dao zadovoljavajuće rezultate.
– Ono što se naziva participativni budžet, u kome građani aktivno učestvuju, posebno u fazi planiranja, je nešto na čemu se sve više insistira, i s državnog i s međunarodnog nivoa, a u skladu sa savremenim demokratskim trendovima. To je i naša obaveza. Iz nekog razloga, koji je mnogo šira tema za analizu jednog društva, kod nas to vrlo teško zaživljava. Za takav model je potrebna dvosmerna inicijativa i volja kod obe strane. Mi smo mnogo puta organizovali javne rasprave za formiranje budžeta, pokušavali da okupimo što veći broj ljudi, pozivali preko medija, naša zvanična internet stranica stalno je otvorena za predloge. Međutim, ti skupovi ne budu dovoljno masovni. Tu uglavnom dođu predstavnici raznih lokalnih udruženja, koji traže što više novca za sebe, često ti skupovi prođu u znaku rasprave između njih, zašto je neko dobio više, a neko manje i slično. To nije poenta javne rasprave. Mora da dođe mnngo više sugrađana, iz što više delova grada, sa različitim interesovanjima, koji će da nam daju ideje, primedbe, predloge i da o tome raspravljamo što šire. Samo tako javna rasprava ima smisla. To odsustvo interesovanja za participaciju u kreiranju budžeta, pokušavamo da nadomestimo preko Mesnih zajednica, da čujemo glas ljudi preko njhovih predstavnika s tog nivoa, imamo i na zvaničnom sajtu opštine stalno otvoren deo za anketiranje i predloge, predsednik opštine i njegov tim posećuju različita područja da čuju šta je potrebno. Ali to nije dovoljno, da bismo sve čuli, moraju se praktikovati skupovi na koje će se veći broj ljudi odazivati, – kaže Milošević za GMInfo.
u nastavku 2: kontrola i upravljanje rashodima
V. Popović/Z. Ranković/M.Mijatović/GMinfo.rs
povezani tekstovi:
Sve što treba da znam o … UVOD
Sve što treba da znam o transparentnosti lokalne samouprave
Sve što treba da znam o strukturi lokalne samouprave (01)
Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
