Svetska zdravstvena organizacija je objavila smernice o Bilateralnim sporazumima o migraciji i mobilnosti zdravstvenih radnika. Kakva je situacija u zdravstvu u Srbiji?
U toku je Svetska nedelja zdravstvenih radnika koja se ove godine održava od 1. do 7. aprila 2024. Glavna poruka ovogodišnje Svetske nedelje zdravstvenih radnika jeste poziv liderima i donosiocima odluka da obećanja prevedu u dugoročna ulaganja u zdravstvenu radnu snagu i donesu mere za njihovu zaštitu.
„To je odlična prilika da proslavimo zdravstvene radnike i založimo se za veća ulaganja, zaštitu i podršku. Zdravstveni radnici treba da budu u stanju da rade svoj posao u bezbednom okruženju, sa resursima koji su im potrebni, kao i sa neophodnom obukom i obrazovanjem“, navode ovogodišji predvodnici nedelje, Koalicija medicinskih radnika na prvoj liniji.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je povodom Nedelje medicinskih radnika objavila smernice o Bilateralnim sporazumima o migraciji i mobilnosti zdravstvenih radnika. Smernice su razvijene od strane SZO-a i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, uz Međunarodnu organizaciju rada, kao deo programa Rad za zdravlje.
Zdravstveni radnici su od ključnog značaja za pružanje osnovnih zdravstvenih usluga i javnih zdravstvenih funkcija. Ipak, mnoge zemlje sa nepokrivenim potrebama za zdravstvenim uslugama takođe imaju najniži broj zdravstvenih radnika. Kontinuirana masovna migracija zdravstvenih radnika iz ovih zemalja može povećati nejednakosti u zdravstvu i predstavljati rizike po globalnu zdravstvenu bezbednost. Nasuprot tome, pravilno vođena međunarodna migracija zdravstvenih radnika ima potencijal da ojača zdravstvene sisteme, navodi Svetska zdravstvena organizacija u saopštenju.
Globalni kodeks prakse SZO-a o Međunarodnom regrutovanju zdravstvenog osoblja preporučuje korišćenje bilateralnih sporazuma za međunarodno regrutovanje kako bi se minimizirali negativni uticaji na zemlje sa hitnim zdravstvenim potrebama i kako bi se povezala migracija zdravstvenih radnika sa istovremenim i pravednim investicijama u jačanje zdravstvenog sistema.
Etičko međunarodno regrutovanje treba da rezultira direktnim koristima za zdravstvene sisteme kako izvornih tako i odredišnih zemalja, i treba da obezbedi prava i dobrobit zdravstvenih radnika koji odlaze u inostranstvo na rad. Smernice SZO-a pružaju praktične preporuke za razvoj takvih sporazuma, navodi se, držeći prioritete zdravstvenog sistema u prvom planu i ističući značaj zaštite i dostojanstvenog zapošljavanja za zdravstvene radnike u zemljama u koje odlaze. Primenjive su na sve sporazume između vlada koji imaju komponentu mobilnosti i migracije zdravstvenih radnika.
Nepostojeća strategija razvoja zdravstvenog sistema u Srbiji
Izveštaji za Srbiju pokazuju da postoji nedostatak zdravstvenih radnika i pokrivenost zdravstvenim uslugama širom zemlje, ali da nepokrivenost varira po okruzima. Iz tog razloga merenje gustine zdravstvenih radnika na 100.000 stanovnika, što predstavlja standard u analizama zdravstvenih sistema, nije dovoljna varijabla za adekvatno proučavanje stanja na terenu.
Brojni izveštaji tvrde da u Srbiji ne postoji adekvatna strategija razvoja zdravstvenih politika jer postoji disparitet između potreba i postojećeg stanja, sve manja ulaganja, nezaposlenost ali i migracije zdravstvenih radnika.
Kako pokazuje Izveštaj o migracijama i mobilnosti zdravstvenih radnika za Srbiju, broj nezaposlenih i novoprijavljenih zdravstvenih radnika u 2019. godini odgovara obimu od 20 odsto osoblja u javnom zdravstvu.
„Mali deo radnih mesta popunjen je preko Nacionalne službe za zapošljavanje, što ukazuje na potencijalnu aktivnost drugih mehanizama zapošljavanja. Glavne karakteristike tržišta rada su visoka nezaposlenost zdravstvenih radnika sa srednjim i visokim obrazovanjem i zabrinjavajuće visoka dugoročna nezaposlenost i nezaposlenost mladih – iznad 50 odsto. Značajan jaz između ponude i potražnje zdravstvene radne snage je zabrinjavajući, jer broj nezaposlenih zdravstvenih radnika prevazilazi kapacitete koje može da apsorbuje državni sektor.“
U ovom izveštaju se navodi da su izdaci za zdravstvo po glavi stanovnika i dalje među najnižima u Evropskom regionu SZO. Ipak, navodi se, došlo je do značajnog povećanja potrošnje na zdravstvo u apsolutnom iznosu: „privatni izdaci za zdravstvo u 2017. godini dostigli su 42,4 odsto ukupnih izdataka za zdravstvo, što je dva puta više nego 1995. godine.“
Analize pokazuju da sve veći broj medicinskih radnika planira odlazak u inostranstvo na rad, o čemu ste ranije mogli da čitate na Mašini, a kao osnovni razlozi navode se male plate i loši uslovi rada. Iako ne postoje tačne informacije koliko je medicinskog osoblja već napustilo zemlju, postoje navodi da svakodnevno dva lekara odu na rad u inostranstvo.
Izvor: Mašina
