Prema dogovoru komandanata Takovskog četničkog odreda, poručnika Zvonka Vučkovića i Takovskog partizanskog bataljona, učitelja Branka Rakića, napad na nemačku posadu i oslobođenje Gornjeg Milanovca je otpočelo u noći između 27. i 28. septembra 1941. godine.
Partizanske bataljon sa tri čete je u grad ušao oko ponoći iz pravca Lunjevice i Nevada. Trebalo je da se susretnu sa četničkim odredom koji je nastupao sa zapada, iz Brusnice od Jasena.
Kako Vučkoviću nije stizalo tražene odobrenje iz štaba na Ravoj gori, četnički borci su se, na njegovu samostalnu odluku, uključili pred zoru kada je borba bila u punom jeku.
Partizani su Nemce opkolili i držali u opsadi u Varoškoj školi, naspram pošte. Dobro organizovani i uvežbani nemački vojnici su pružali snažan otpor sve dok Takovcima u pomoć nije stigla Ljubićka četa Čačanskog partizanskog odreda.
Ljubićani su školskoj zgradi prišli sa juga, razbili zid između školskog dvorišta i današnjeg „Proletera“ i ušli u dvorište, u mrtvi ugao gde ih Nemci nisu mogli da vide.
Kroz podrumsko prozorče kroz koje se ubacuje ugalj, ubacili su avionsku bombu sa improvizovanim rudarskim upaljačem i Nemcima zapretili da će dići zgradu u vazduh ako se ne predaju.
Nemci nisu imali izbora. Jedini uslov im je bio da se predadu zvaničnoj Jugoslovenskoj vojsci koja će ih, čuvajući im vojničku čast, van grada izvesti sa ličnim naoružanjem.
Tako je i bilo. Četnici su zarobljenu nemačku vojnu posadu izveli van grada gde su ih razoružali i odveli na Ravnu goru. Namačkog komandanta, međutim, radi odmazde zbog streljane dvojice svojih kurira, partizani su streljali negde na Neškovića brdu.
Oslobodioci su ravnopravno podelili zaplenjeno oružje i opremu i uspostavili zajedničku komandu mesta i smestili je u zgradu Suda (Stari sud).
Na današnji dan Gornji Milanovac je ušao u sastav jedine slobodne teritorije u okupiranoj Evropi, sa Užicem kao glavnim gradom ustaničke republike.
Vanjka Ponjavić
