Od prvog avgusta poskupela je i naknada za obnovljive izvore električne energije, koja se preko računa za struju plaća povlašćenim proizvođačima. Udruženja potrošača podsećaju da građani kroz tu naknadu plaćaju ogromne iznose kada se u obzir uzme 3,6 miliona električnih brojila u Srbiji, objavila je novaekonomija.rs.
Pojedinačna naknada nije mala, ali kada se ona pomnoži sa tolikim brojem potrošača, ona opet nije mala, objašnjava nam Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada.
Sa druge strane, kako naglašava, potrošači nemaju nikakve veze sa povlašćenim proizvođačima električne energije.
„Pre neki dan su objavili da je vlada donela uredbu o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenim proizvođačima električne energije, pa je naknada koja se naplaćuje po utrošenom kilovat satu povećana za 83 odsto. To je stavka broj 6. na računu za struju“, kaže Ćirilović.
Naknada je poskupela sa 0,437 dinara na 0,801 dinar po kilovat satu i to su zapravo subvencije povlašćenim proizvođačima električne energije koja se dobija iz obnovljivih izvora.
Ona se između ostalog plaća i vlasnicima mini-hidroelektrana (MHE) čijom izgradnjom su mnoge reke i potoci gurnuti u cev, a njihova korita uništena.
„Interesantno da nema subvencija za povlašćene proizvođače mleka, ali za privilegovane koji su preko noći digli mini-hidroelektrane (MHE) i uništili reke uvek ima para od potrošača“, podseća Ćirilović.
On kaže da narod u Srbiji koji brani reke od izgradnje MHE nije ni svestan da je prethodnog meseca, već platio naknadu njihovim vlasnicima koji reke guraju u cevi kako bi pravili struju.
Kako Ćirilović dodaje, kada kada se analizira ta naknada, po potrošenom kilovat satu, ona je povećana je sa 0,437 dinara na 0,801 dinar i to predstavlja poskupljenje od 83 odsto.
„Ja sam potrošač koji je potrošio 500 kilovat sati prošlog meseca. Do sada sam tu naknadu plaćao 218,5 dinara za 500 kilovata. Sad kad su povećali za 83 odsto ovu naknadu ta stavka na prosečnom računu iznosi će oko 400 dinara“, kaže predstavnik Prosperiteta.
Ako je, kako dodaje, potrošnja manja i mesečno iznosi 300 kilovata, to je 300, 200 dinara po svakom brojilu i predstavlja ogroman novac kada se pomnoži sa 3,6 miliona brojila koliko ih ima u Srbiji.
Međutim, ni tu nije kraj u računanju. Kako dodaje, stavka na računu kojom se plaća podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije na kraju izađe negde oko 10 odsto od ukupne potrošnje struje, jer se na nju dodaje akciza i porez na dodatu vrednost (PDV).
„Onda to nije cena od 0,801 dinara po kilovat satu (nova cena naknade za povlašćene proizvođače)“, smatra naš sagovornik.
Ćirilović podseća i da tehnička vlada donosi samo odluke o povećanju cena i ocenjuje da je to „lov u mutnom“, jer je pored sturje poskupeo i gas.
On smatra da će prave informacije o poskupljenju struje znati tek kada dobijemo nove račune za avgust koji inače stižu u septembru. Smatra i da niko ne garantuje da neće biti poskupljenja još nekih stavki na tim računima.
Prema njegovim rečima, kada se analizira povećanje cene električne energije u zadnjih 10 godina dolazi se do zaključka da se uvek primenjuje jedan isti sistem. Naš portal je o tome već više puta pisao, a sagovrnik na tu temu upravo je bio gospodin Ćirilović.
On opet podseća da je račun za struju koji Elektroprivreda Srbije (EPS) izdaje svojim potrošačima i koji ima 17 stavki, namenjen je za „nepismene“ ljude.
„U tome i jeste poenta, da se ljudi koji su nedovoljno obavešteni što više zbune ovim silnim stavkama za obračun električne energije. Kad uzmete 17 stavki zajedno sa kamatom i analizirate ih doći ćete do podatka da samo 40 odsto od ima veze sa proizvodnjom i distribucijom električne energije, a da su 60 posto nameti, da su pomešane babe i žabe“, podseća sagovornik Nove ekonomije.
On dodaje da njega kao građanina i potrošača zanima koliko košta kilovat sat, koji se na računu iskazuje kao osnovna prosečna cena električne energije od 7,19 dinara po kilovat satu.
„Ako je to 7,19 prosek i ako taj on ima neku vrednost, neka se to pomnoži sa tom vrednošću i onda neka kažu koliko košta moj račun“, kaže Čirilović.
Prema njegovim rečima, to niko ne može da utvrdi, čak i ako je neko tehnički obrazovan, ako nema više informacija o parametrima kojima se određuje ta cena, kao i da je sve to „čitava nauka“.
MINISTARSTVO: NAKNADA ĆE BITI VEĆA ZA 120 DINARA
„Za prosečnog, odnosno tipskog kupca koji na mesečnom nivou troši 345 kilovat-sati, naknada će se sa 150 dinara povećati na 270 dinara. Ukupno uvećanje računa po tom osnovu biće za 120 dinara“, rekao je za Radio-televiziju Srbije pomoćnik ministra energetije, Zoran Ilić.
On ističe da je uvećanje naknade za obnovljive izvore bilo nužno mnogo ranije.
„I prošle godine smo imali povećanje. Iznos u kome je ozbiljno zadužen EPS, jer je bio u obavezi da plaća naknadu za obnovljive izvore energije, blizu je 20 miliona evra“, navodi Ilić.
Prema njegovim rečima, Srbija kroz naknade i dobija, jer energija koju plaćamo kroz obnovljive izvore energije je od 90 do 100 evra po megavat-satu.
„Srbija uvozi energiju po cenama koje su na tržištu značajno više od 300 evra po megavat-satu. Praktično i to što uzimamo od njih, po tri puta je nižoj ceni, nego što je na berzi“, ističe Ilić.
RTS je podsetio da je struja od 1. avgusta skuplja 6,5 odsto.
KOLIKO JE ZAPRAVO POSKUPELA STRUJA?
Javnost je prema Ćirilovićevim rečima, obmanuta da stuja od 1. avgusta poskupljuje 6,5 odsto, već 8,2 pa i 8,3 odsto. Kako objašnjava 6,5 odsto na kilovat sat za vrednost za sedam dinara i na vrednost od osam dinara, nije isti iznos poskupljenja
„Znači, proporcionalno se povećava, vi kao potrošač treba da date po osnovu akcize od 7,5 odsto. Nije ista akciza od 7,5 odsto koja se računa pre 1. avgusta i od 1. avgusta. Treba gledati krajnji rezultat, nigde u svetu se ne računa porez na dodatu vrednost na akcizu (porez na porez), jedino u Srbiji“, dodaje naš sagovornik.
Ćirilović podseća i da je Vlada Srbije pre nekoliko godina prebacila korekciju cene energenata na Republičku agenciju za energetiku.
„Agencija ima pravo da usklađuje cenu gasa, sa porastom kursa dolara i naftnom formulom, na svaka tri meseca. Ništa nam ne garantuje da struja neće poskupeti još koji put do nove godine, jer već su najavili na mala vrata da je malo njeno poskupljenje stuje od 6,5 odsto, odnosno 8,3 odsto“.
