Tradicionalna podela na muške i ženske poslove guši proces emancipacije žena i oduzima im vreme za obrazovanje i edukaciju, zbog čega dobar deo njih, posebno starijih od 45 godina, veoma često nema posao, niti ga traži, piše na portalu Nezavisnost.org.
Žene u Srbiji troše petinu svog vremena na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi više od šest milijardi evra godišnje, odnosno 546 evra mesečno.
Za to što rade po kući, brinu o deci i nemoćnima, žene ne samo što nisu plaćene ni dinara već su im i na radnom mestu primanja manja nego kolegama muškarcima.
Tek svaku treću menadžersku poziciju u Srbiji, bilo da je reč o privatnom ili javnom sektoru, zauzima žena.
Prema podacima iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Srbiji u 2020.“ plate žena su niže i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu. Naime, iako čine čak 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, žene primaju 85 odsto plate muškaraca.
Istraživanje koje nedavno po prvi put urađeno u Srbiji a kojim se meri gubitak države zbog visoke stope nezaposlenosti žena donosi i uporedne podatke o razvijenim zemljama Evrope gde su razlike u primanjima i stepenu zaposlenosti značajno smanjene od polovine prošlog veka.
Tako se u Švedskoj gubi svega jedan odsto BDP-a zbog manje zaposlenosti žena što ne čudi budući da je to zemlja koja ima najveći procenat zaposlenih žena (čak 80 odsto). Slična je situacija u Finskoj i Litvaniji, u kojima je 77 odsto žena radno angažovano.
U Srbiji, kako se navodi u publikaciji “Ekonomski efekti usled manjeg učešća žena na tržištu rada” zbog manje stope zaposlenosti žena (13 procentnih poena u odnosu na muškarce) državni budžet je na gubitku za približno dve milijarde, odnosno pet odsto BDP-a.
Jelena Žarković, koautorka istraživanja, profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže da je u pitanju ozbiljan gubitak koji nije samo uzrokovan ekonomskim već umnogome i kulturološkim faktorima, piše na portalu Nezavisnost.
Konkretnije, Italija je, kako dodaje, zemlja koja ima niži nivo zaposlenosti žena od Srbije, a na sličnom su nivou i Grčka i većina zemalja na Zapadnom Balkanu.
„U Skandinavskim zemljama su ove uloge sasvim jednake pa poslodavac nema nijedan razlog da posebno tretira ženu jer će i otac uzimati porodiljsko bolovanje kad treba. Takođe, žene nisu preopterećene kućnim poslovima koji su sasvim ravnomerno raspoređeni u porodici”, navodi profesorka Žarković.
Nevladine organizacije pozdravljaju preduzete mere kao što je usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti (u junu prošle godine), Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030 (u oktobru prošle godine) i Akcionog plana za period 2022-2023, čije se usvajanje očekuje.
„Sve pomenuto predstavlja pozitivan i ohrabrujući okvir za unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji. Pogotovu za poboljšanje položaja žena 45 plus pošto su u novoj Strategiji prvi put prepoznate kao jedna od teže zapošljivih grupa, čime je povećana šansa da im budu više pristupačne mere aktivne politike zapošljavanje nego do sada“, rekla je Mima Perišić iz Udruženja Žene na prekretnicia za portal Nezavisnost.org.
Prema njenoj oceni, to je veoma značajno za žene starije od 45 godina, jer najveći procenat nezaposlenih žena iz te grupacije u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanje ima niske kvalifikacije.
„Naime, čak 36 odsto njih ima samo osnovnu školu, a oko 50 odsto završenu trogodišnju ili četvorogodišnju srednju školu. Istovremeno, žene su vrlo spremne za usavršavanje i istraživanje koje smo obavili u Nišu, Kragujevcu, Čačku i Aleksandrovcu je pokazalo da su tri od četiri žene starije od 45 godina otvorene prema sticanju novih znanja i veština“, rekla je ona.
Ceo tekst OVDE
autor: novaekonomija.rs
