Nismo sigurnu da u nekom zakonu piše, a trebalo bi, da zakonodavac novim zakonskim propisima i obavezama ne sme građane izlagati dodatnim troškovima i nepotrebnom maltretiranju, kažu iz SP Dveri OO G. Milanovac, čije saopštenje prenosimo.
„Mi smatramo da je to demokratska i humana tekovina, nešto što se podrazumeva i ne treba ga propisima definisati. Ovo posebno treba da važi za kategorije stanovništva koje su posebno ugrožene – nemoćne i koje se uzgred bave najznačajnijom delatnošću – proizvodnjom hrane. A da li je tako „napredna, samoodlikovana i počasna garnitura na vlasti“ postupila kada su doneli odluku da nam „digitalizuju“ selo i celokupnu poljoprivredu?
Ne verujem da iko ima išta protiv savremenih tehnologija, danas se bez pametnih telefona i računara ne može zamisliti život. Međutim, svi dobro znamo ko nam na selu živi, ko obrađuje zemlju i proizvodi hranu. Koliko su ta sela pusta, razuđena, kakvi su im putevi, mostovi i prilazi njivama, kakvo im je snabdevanje električnom energijom, vodom, a da ne govorimo o otpadnim vodama, vodotokovima i izvorištima.
A posebno i ovoga puta veoma važno pitanje je da li imaju i kakav je kvalitet interneta?
Da li jedan zakon sme da favorizuje jednu kategoriju građana na račun svih drugih? Smatramo da je ogromna većina poljoprivrednika diskriminisana ovim novim propisima. Na drugoj strani su favorizovani oni koji su najčešće već korisnici raznih subvencija, bespovratnih kredita i drugih povlastica, imućniji i dominantniji.
Kakva je situacija u selima naše opštine? Hoće li načelnica Kancelarije za poljoprivredu da se upita da li je to tako moralo da bude? U stvari, zna li uopšte šta se događalo?
Zašto su stvarane gužve i redovi ispred zgrade opštine po kiši i hladnom vremenu?
Zašto su građani, a većina ih je bilo veoma starih, morali da se šetaju od opštine do pošte, pa u bivši SDK i ponovo u isti red ispred opštine. Zašto su morali da trpe i ćute, snalaze se i mole za pomoć? A oni koji nisu mogli da se guraju i čekaju, ili su jednostavno morali da stignu na poslednji autobus i vrate u svoja sela, plaćali su u „Zelengori“ nekim ljudima da im završe prijave.
Zbog toga moramo po ko zna koji put da se zapitamo:
Zašto je vakcinacija protiv KOVID-a mogla lepo, humano i efikasno da bude organizovana, a ovo sada ne može?
Vodi li neko računa o tome da treba zaštiti prava poljoprivrednika po pitanju davanja velike količine ličnih podataka neovlašćenim licima, koja nisu službena?
Šta je sa mesnim zajednicama i mesnim kancelarijama, zar to nije moglo tamo da bude organizovano i urađeno? Imali smo nekada i agronome na terenu, kako bi oni sada bili dobro došli. Doduše, sada imamo Poljoprivredne stručne službe, ali samo u kancelarijama i u sedištima okruga. Znači za naše meštane u Čačku, daleko i od naše opštine a tek koliko daleko od sela i od poljoprivrednika.
Ako neko misli da preterujemo evo mu linka: https://eagrar.gov.rs/. Pogledajte uputstva, pogledajte jezik kojima su ona pisana, pojmove i korake, pozive i obaveštenja. A potom se stavite u ulogu našeg prosečnog poljoprivrednog proizvođača. Ako i pretpostavimo da sve to i znaju da urade, ili im neko drugi uradi, imaju li vremena da redovno prate pozive za prijavu i ispoštuju rokove. Određen broj meštana naših sela su mislili da je dovoljno bilo da prijave svoja poljoprivredna gazdinstva u elektronski registar i da su time rešili i prijave za subvencije.
Evo kao primer pitanja za proizvođače mleka:
Da li su u petak preuzeli po 240 kilograma kukuruza po muznom grlu, kao pomoć za ostvarene premije u predaju mleka u protekloj godini?
Problem je u tome što je rok za prijavu bio kratak, a obaveštenje je bilo samo na sajtovima Ministarstva poljoprivrede i Poljoprivrednih stručnih službi!?
Smatramo i vrlo važno to što nisu javno istaknuti kriterijumi za dodelu subvencija. Za većinu nije dato ni koliko ukupno ima sredstava u budžetu. Preovlađuje uverenje da će se deliti po tome kako se ko prijavljivao, što je i veoma moguće. I zbog toga su stvarane gužve i veliki redovi.
Da li će biti važno kakvog je kvaliteta obradiva parcela, da li se uopšte obrađuje, koja je kultura, koliki su prinosi, kako se obrađuje, koje seme i đubrivo se koristi? Ili će možda presudan biti neki drugi, recimo kumovski ili partijski kriterijum.
Mada agrarni stručnjaci pretpostavljaju da će svi koji konkurišu za „subvencije po hektaru“ dobiti tih 9 hiljada dinara, zbog socijalnog mira i političkih poena. E sada, da li isto nafte potroši traktor u Vojvodini i Mačvi u odnosu na neko brdovito šumadijsko selo to izgleda nije bitno,“ stoji u saopštenju koje potpisuje medijski tim SP Dveri OO Gornji Milanovac.
*Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. GMinfo nije autor teksta.
Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
