Kada bi prosečna plata u Srbiji bila malo viša od 720 evra, mogla bi da pokrije potrošačku korpu. Ali, nije. Sa junskih 632 evra, za to nedostaje još oko 90 evra.
Ni minimalac, čak ni kada se bude povećao na 40.020 dinara od januara, neće biti dovoljan za najosnovnije potrebe jednog tročlanog domaćinstva što je sve sabrano u minimalnu potrošačku korpu. Ona je po sadašnjim cenama skoro dvostruko lakša od prosečne korpe, a do početka naredne godine vrednost te minimalne zbirke potrepština, koja je u junu iznosila 377 evra, već sada je poslednjim poskupljenjima znatno uvećana. A januar je još daleko.
Ako je za utehu, a baš i nije, slična je situacija i u Severnoj Makedoniji, gde je prosečna zarada 517 a prosečna korpa, ali za četvoročlanu porodicu, je 623 evra. Minimalac od 289 evra tek je malo ispod minimalne korpe, koja je još lakša od srpske, iznosi 292 evra.
U BiH je situacija mnogo zaoštrenija, jer je, prema računici sindikalnih organizacija, domaćinstvima za normalan život mesečno potrebno 1.366 evra. Prosečna zarada je, međutim, oko 570 a minimalna jedva da premašuje petinu sračunatih troškova, iznosi 277 evra.
U Crnoj Gori prosečna zarada od 881 evra više je nego dovoljna za potrebe jednog domaćinstva jer korpa, iako je od početka godine poskupela za čak 104, sada iznosi 750 evra. Slično je i u Hrvatskoj gde je prema poslednjim podacima zarada u proseku iznosila 1.025 a korpa 860 evra.
Ipak, poređenja između država regiona nisu baš pouzdana jer nemaju svi istu metodologiju, institut prosečne i minimalne korpe ne postoji svuda, neke zemlje jednostavno računaju realne prosečne troškove pri čemu ni struktura stavki koje ulaze u računicu nije svuda ista.
– Nova minimalna zarada koju je sada objavio Socijalno ekonomski savet apsolutno je nedovoljna da zadovolji osnovne potrebe zaposlenog, posebno što sa tolikim brojem radnika koji primaju minimalac mi za neku budućnost spremamo socijalne slučajeve. A taj status će radnike na minimalcu još više pratiti kada sa ovakvim primanjima odu u penziju. Ovde je veliki problem zašto su pregovarači, takozvani reprezentativni sindikati, pristali na tu cenu rada, nisu reagovali, nisu napustili SES – kaže za Danas Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Dodaje kako je taj iznos posebno poražavajući kada se uporedi sa minimalnom potrošačkom korpom. Ona već sada ne može da se pokrije a dodatno će je obesmisliti nova poskupljenja koja se najavljuju. Problem je i to što samo kod nas od svih zemalja u okruženju, korpa sadrži potrebe tročlane porodice pa je ona i zbog toga “lakša”, ali i manje realna.
Uz to, korpa godinama nije menjala strukturu potrošnje iako je u stvarnosti davno prevaziđena, pa ne pruža stvarnu sliku. Ipak, naglašava Savić, minimalna zarada ni u zemljama EU nije uvek dovoljna za dobar život, ali u svakom slučaju obezbeđuje hranu i režije dok kod nas to apsolutno nije moguće.
Predsednica Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Čedanka Andrić, koja je i članica SES-a, podseća za Danas da sindikati nisu prihvatili ponudu Vlade za povećanje od 14,3 odsto zbog čega i nije doneta odluka na sednici tog tela.
– Odluku je donela Vlada u skladu sa Zakonom o radu. Ali, sindikati će i dalje insistirati na povećanju i već smo najavili da ćemo čim počne primena nove cene rada, sa novim argumentima tražiti korekciju na šta imamo pravo po osnovu Zakona o radu, jer smatramo sadašnje povećanje nedovoljnim. Trend poskupljenja i energenata i životnih namirnica će se nastaviti i sve manje potreba će moći da se zadovolji iznosom minimalne zarade već prvih meseci a pogotovo u drugoj polovini naredne godine. Ali, isto tako se mora razgovarati i o povećanju zarada generalno, jer činjenica da je medijalna zarada 50.300 dinara govori o životnom standardu najvećeg broja građana Srbije – kaže Andrić.
Izvor: Danas