Građani Srbije najviše štede u devizama i to 90 odsto u evrima, dok je u poslednje vreme evidentirana i povećana štednja u rubljama, ali ne očekujemo njeno značajno povećanje, rekao je predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita Hasan Hanić.
Hanić je, uoči okruglog sto o osiguranju bankarskih depozita, rekao da je štednja u rubljama posledica većeg broja građana Rusije koji su u Srbiji otvorili veći broj kompanija.
– Ne očekujem perspektivno da će dolaziti do znatno većeg porasta štednje u rubljama, jer se ne očekuje priliv Rusa i drugih sa ruskih govornih područja, gde se rublja koristi kao valuta, u Srbiju, rekao je on.
Građani Srbije štede najčešće u devizama, od čega je 90 odsto štednja u evrima, rekao je Hanić.
– Štednja građana uprkos svim nepovoljnim uticajima, nakon izvesnog pada do koga je došlo u martu i aprilu, veoma se brzo oporavila. Došlo je do izvesne promene strukture štednje u tom periodu, smanjen je deo u dinarima, a povećan u evrima, ali se kasnije desio i obrnuti proces.
Hanić je naglasio da očekuje da će se zbog atraktivnih kamata, ali i drugih pogodnosti povećati dinarska štednja, što vodi ostvarivanju strateških ciljeva u pogledu dinarizacije.
– Tendencija dinarizacije je na sreću izražena u poslednjih nekoliko godina. Udeo dinarske u ukupnoj štednji se povećava tokom vremena, rekao je on.
Govoreći o izazovima inflacije, Hanić je rekao da će i Narodna banka Srbije reagovati povećanjem referentne kamate, kao što čine Evropska centralna banka i američki FED.
– Na taj način deluje na obuzdavanje tražnje. Smatra se da je mnogo brži porast tražnje od kamate faktor koji dovodi do porasta cena i inflacije, rekao je i dodao da valja imati u vidu, kako je naglasio, da taj ekonomski lek ima vrlo ozbiljnu ekonomsku posledicu a to je usporavanje ekonomske aktivnosti, stagnaciju, a u nekim slučajevima i opadanje ekonomske aktivnosti.
Hanić je istakao da je veoma važno održati poverenje u bankarski sistem jer bez štednje nema rasta.
Jedna od funkcija Agencije na čijem je Hanić čelu je da bude i stečajni upravnik banaka.
– Ranije kritike rada bile su u pogledu sporosti odvijanja procesa okončavanja stečajeva banaka. Važno je da se u tim stečajevima ostvare deobe i da zarobljena sredstva što pre dođu u ruke poverilaca kojima i pripadaju. Mislim da smo u poslednjih nekoliko godina uspeli snažno da ubrzamo te procese, rekao je on.
Naveo je da su sada češća otuđenja imovine banaka u stečaju, a da je ubrzan i proces naplate od strane dužnika stečajnih dužnika.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je situaciji, u kojoj krediti postaju sve skuplji i sve ih je manje sa fiksnom kamatom, ocenio kao posledicu preduzetih mera restriktivne monetarne politike u borbi protiv inflacije.
– Smanjuje se količina novca u opticaju. Novac postaje nedostupniji, što se na bankarski sektor preliva u smislu davanja i cene kredita, rekao je Vasić.
U uslovima dvocifrene inflacije mere su lek koji se mora primeniti da bi se ona prvo zaustavila, a zatim vratila u granice koje je naznačila NBS.
On je istakao da je bankarski sektor pokazao snagu u situacijama kovida 19 i inflacije.
– Zdrav bankarski sektor, koji je stabilan, likvidan i solventan je dobar za privredu i građane Srbije. Sada postoje inflatorni pritisci, a bankarski sektor nastavlja da kreditira privredu i građane. Cene kredita su u očekivanim granicama povoljnosti, a građani i privreda nastavljaju da ih uzimaju, što je dobro za privrednu aktivnost i kreiranje tražnje, rekao je Vasić.
Neke evropske zemlje najavljuju dodatno oporezivanja bankarskih profita, a Vasić kaže da takve ideje ne stoje za bankarski sektor Srbije.
– Mi nemamo nekakav ekstraprofit, čak je u odnosu na prethodne godine profit i smanjen, rekao je on i podsetio na značajnu dodatnu podršku koju je ovaj sektor pružio građanima i privredi od 2020. godine.
Poručio je da ne može biti dobro bankama, a da ne bude dobro građanima, i obrnuto.
beta.rs
