Firme koje izdaju tabloide Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv kao i Večernje novosti, tokom 2021. su dobile gotovo milion evra iz budžeta. Reč je o novcu koji se u njihove kase slio što na konkursima za proizvodnju medijskih sadržaja, što preko ugovora o oglašavanju sa različitim državnim institucijama. Istovremeno, ovi tabloidi su prema analizi Raskrikavanja tokom prošle godine na naslovnim stranama objavili gotovo 1000 lažnih ili neutemeljenih vesti.
Tokom prošle godine, firme koje izdaju ovih šest novina inkasirale su, na lokalnim i konkursima Ministarstva informisanja za projektno sufinansiranje, najmanje 34 miliona dinara odnosno oko 287.000 evra, pokazuju podaci iz baze projektnog sufinansiranja na vladinom Portalu otvorenih podataka.
Manipulativno i nekritičko izveštavanje o vlastima su po svemu sudeći garant poslovnog uspeha što sa sobom donosi i reklame i dobru saradnju sa državom. Upravo su ovo bili neki od najatraktivnijih medija za oglašavanje ministarstvima, lokalnim samoupravama i državnim preduzećima.
Tako podaci Portala javnih nabavki pokazuju da vrednost ugovora sklopljenih za oglašavanje iznosi oko 79.500.000 dinara, odnosno više od 676.000 evra.
Zajedno sa iznosima za sufinansiranje, računica pokazuje da je samo tokom prošle godine iz džepova poreskih obveznika blizu milion evra otišlo firmama koje su izdavači ovih tabloida, propagandnih glasila vlasti.
Ruka ruku mije
Najviše para od ovih šest medija, dobile su firme biznismena Igora Žeželja. Tako su dve njegove firme Adria Media Group (izdavač Kurira, novina i sajta, kao i portala Espreso) i Mondo INC koji izdaje istoimeni sajt, na konkursima za medijsko sufinansiranje od lokalnih vlasti prošle godine dobile najmanje oko 14 miliona dinara (118.500 evra). Najviše para Adria Media Group dobila je na kokursima u Beogradu i Subotici, kao i Pančevu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici itd. U Beogradu je novac dobio i Mondo Inc, kao i u Nišu, Novom Sadu i Loznici.
Istovremeno, Adria Media Group je prošle godine dobijala i tendere – blizu 29 miliona dinara dobili su od različitih državnih institucija po osnovu oglašavanja, pokazuju podaci Portala javnih nabavki. Najviše novca u ove svrhe, Adria media je dobila od Ministarstva finansija, tj. Poreske uprave – više od 6,6 miliona dinara.
I firma „Mondo INC“ je dobila novac za oglašavanje – oko 4,8 miliona. Od toga je 4,2 miliona platila Radio-televizija Srbije za reklamiranje svojih programa na portalu Mondo.
Saradnja s državom i u IT oblasti
Žeželj je vlasnik i kompanije Wireless media, godinama poznate kao bliske državnom Telekomu. Samo u prošloj godini ova firma je baš u partnerstvu sa Telekomom dobila poslove vredne čak 8,2 milijarde dinara (70 miliona evra). Najviše novca su dobili opet od Ministarstva finansija i to za projekat „Izrade, implementacije i održavanje Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru“.
Milione su inkasirale i Večernje novosti. Analiza Raskrikavanja pokazala je da su na naslovnim stranama prošle godine objavili najmanje 114 manipulativnih, neutemeljenih ili lažnih vesti, ali i pored kršenja profesionalnih normi, sa lokalnim i državnim vlastima imali su dobru saradnju.
Večernje novosti su, prema podacima baze lokalnog sufinansiranja, tokom 2021. godine na lokalnim konkursima za sufinansiranje medija, kao i na jednom konkursu Ministarstva informisanja, iz lokalnih i državnog budžeta dobile najmanje 5,7 miliona dinara (skoro 49.000 evra). Najviše para (2 miliona dinara) dobili su na konkursu u Beogradu, kao i milion dinara u Novom Sadu. Isto toliko je odlučilo da im dodeli i Ministarstvo kulture.
Još veći iznosi iz državne kase otišli su za Večernje novosti preko oglašavanja. Prošle godine su sa Večernjim novostima ugovore o oglašavanju sklapale Turistička organizacija Srbije, Državna lutrija Srbije, RTS, EPS, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo građevinarstva. Vrednost tih ugovora je gotovo 16 miliona dinara (više od 135.000 evra), a najveći ugovor je sa RTS-om – šest miliona dinara. O praksi javnog servisa da svoje programe, iako je reč o televiziji sa najvećom pokrivenošću, oglašava u medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, Raskrikavanje je već pisalo.
I apsolutni prošlogodišnji šampion u proizvodnji lažnih vesti, Informer, prošle godine je dobijao novac iz budžeta – ukupno oko 136.000 evra kroz medijske konkurse i reklamne ugovore. Ovaj prorežimski tabloid je, kako su utvrdile novinarke Raskrikavanja, 2021. godine 275 netačnih, pristrasnih ili neutemeljenih naslova na naslovnim stranama.
Ovaj tabloid je jedan od najčešćih prekršilaca Kodeksa novinara Srbije i, prema pravilima, trebalo bi zbog toga da bude isključen iz lokalnih konkursa. Po svemu sudeći ta pravila prošle godine nisu važila za komisiju koja je dodeljivala novac u Beogradu, gde je Informer – preko Vučićevićevih firmi Insajder tim (izdavač Informera) i Info IT Media – dobio ukupno 5,5 miliona dinara (skoro 47.000 evra). Komisija je ocenila da su projekti „Beograd – kapitalni projekti, rekordna ulaganja“ i „Beograd – naj od naj“ projekti od javnog interesa, i da je Informer u svojoj prijavi dokazao svoje „stručne i profesionalne reference“. Komisija navodi i da je ovaj prorežimski tabloid, koji svakodnevno krši Kodeks novinara Srbije što u štampi, što na portalu, pružio garancije da će se pridržavati profesionalnih standarda.
Osim lokalnih konkursa, Informer je sarađivao sa državom i kroz oglašavanje. Tokom 2021. godine dobio je ugovore o oglašavanju sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, Državnom lutrijom Srbije, EPS-om, Turističkom organizacijom Srbije, Gradom Kikinda i RTS-om, ukupne vrednosti preko 10,5 miliona dinara (oko 90.000 evra).
Beogradske vlasti bile su prošle godine darežljive i prema listu Alo, koji je dobio 5,5 miliona za projekat „Beograd u pokretu“. Zajedno sa konkursima u Novom Sadu, Subotici i još nekolicini gradova, firmi Alo Media System, izdavaču ovog tabloida, za projekte je pripalo 8,8 miliona dinara (oko 75.000 evra).
Istovremeno, za oglašavanje u ovom dnevnom listu na čijim naslovnicama smo prošle godine pronašli najmanje 188 manipulacija, iz javnog budžeta otišlo je 9 miliona dinara (oko 77.000 evra). Sklopljeno je sedam ugovora za oglašavanje – sa Poštom Srbije, Turističkom organizacijom Srbije, Državnom lutrijom, RTS-om, EPS-om, a jedan ugovor je sklopila opština Bačka Palanka. Najveću vrednost od oko 22.000 evra ima ugovor sa Poštom Srbije. Nešto nižu vrednost (oko 20.000 evra) ima ugovor sklopljen sa RTS-om za reklamiranje njihovog programa.
„Medijska mreža“, izdavač tabloida Srpski telegraf, takođe je zarađivao preko javnih nabavki u prošloj godini. Za usluge oglašavanja dobili su blizu 15 miliona dinara, a od toga najviše novca je došlo od Ministarstva privrede, 3,6 miliona.
Kao i u slučaju ostalih tabloida, i u slučaju Srpskog telegrafa i njegovog portala Republika, trebalo bi da važi da budu isključeni sa lokalnih konkursa zbog velikog broja prekršaja kodeksa i svakodnevnog objavljivanja manipulacija – prošle godine smo ih na naslovnicama izbrojale čak 200. Ipak, Medijska mreža je uspela i prošle godine da prođe na dva konkursa, doduše sa slabim iznosima – ukupno 550.000 dinara u Lazarevcu i Novom Sadu.
Na listi problematičnih tabloida čije je izveštavanje prošle godine Raskrikavanje pratilo, jeste list Objektiv, novi tabloid koji je startovao u januaru 2021. godine, a po broju lažnih i manipulativnih naslova na naslovnicama već stoji rame uz rame sa drugima – prošle godine ih je bilo najmanje 130. Izdavač Objektiva, firma Elektronski portal Objektiv DOO, prema podacima baze sufinansiranja, dobio je novac samo na konkursu u Lazarevcu – 150.000 dinara.
Baza javnih nabavki ne pokazuje da je ova firma dobila ijedan ugovor za oglašavanje tokom prošle godine, iako je država odmah pokazala dobru volju za saradnju sa ovim mladim medijem. Naime, EPS i Turistička organizacija Srbije (u dva navrata) ponudili su Objektivu da uđe sa njima u pregovore oko oglašavanja. Pregovarački postupci su obustavljeni jer iz Objektiva nisu dostavili ponude.
Novu analizu Raskrikavanja o lažnim, manipulativnim i neutemeljenim vestima na naslovnicama ovih šest medija tokom 2021. godine, čitajte u zasebnom tekstu.
Autor: Raskrikavanje
