Sposobnost i hrabrost da se brže menjamo, poslovna fleksibilnost i inovativnost, agilnost i mogućnost predviđanja, ali i prevazilaženje psiholoških barijera i ustaljenih navika – osnovni su preduslovi koje privredni subjekti moraju primeniti i poboljšati u okolnostima gotovo svakodnevnih promena spoljašnjih i unutrašnjih faktora poslovanja, teze su dekana Bankarske akadenije u Beogradu, prof. dr Dejana Erića, koje je obuhvatio na današnjem predavanju u kompaniji Metalac, organizovanom u okviru sednice Parlamenta privrednika u proširenom sastavu na temu: Uticaj aktuelnih svetskih zbivanja na privredu Srbije.
Najpre kovid kriza 2020, potom globalna suša 2022. i rat na tlu Evrope između Rusije i Ukrajine, koji nije samo vojni, već ekonomski i informacioni, uslovili su da danas u svetu vlada visok stepen neizvesnosti u međunarodnim odnosima, pa i u poslovanju, naročito u industrijama koje su oslonjene na izvoz i cene proizvodnih sirovina na svetskoj berzi.
U zemljama sa privredom zavisnom od uvoza i stranih investicija, gde vlada prezaduženost i koje pribegavaju pozajmljivanju kod međunarodnih izora za održavanje finansijske stabilnosti – a Srbija je takva zemlja – neophodno je stalno sprovoditi promene u strukturama, načinu razmišljanja i vrstama poslovanja iznutra, dakle u samim preduzećima. „Uzdajte se, dakle, samo u svoje resurse; nemojte čekati da vam drugi pomogne, to se verovatno neće desiti„, poručio je, osim ostalog, Erić.
Erić je prisutnima u amfiteatru Poslovnog centra Metalac, među kojima su osim izvršnih direktora kompanije domaćina i predstavnika Privredne komore Kraljeva, bili i vodeći ljudi milanovačke privrede i lokalne samouprave, predstavio ekspertski i na primerima koji su to ključni segmenti poslovanja i upravljanja kadrovskim resursima gde bi svaki menadžment morao da bude spreman na prilagođavanje i inovacije ukoliko ne želi da udari globalnih potresa ostave fatalne posledice po njegovu kompaniju.
– Nama, kulturološki gledano, i kao pojedincima i kao društvu, ne prija da se menjamo, i to je dodatni problem, koji nam otežava novonastale prilike, – rekao je Erić za GMInfo. – Nije isto razumeti promene, što nama ide od ruke, i reagovati na njih, što nam ide malo teže. Privreda mora tražiti i stvarati alternative, i za to postoje modeli i putevi, dok država mora pitati i slušati privredu, što već slabije funkcioniše. Govorimo o načinima kako prevazići otpor promenama, takozvane blokatore efikasnosti, i sačuvati kadrove. Mi upravo u ovakvim vremenima moramo dopustiti ljudima da budu kreativni, ne otpuštati ih po svaku cenu, to nije rešenje. Rešenje je svakom vrednom čoveku naći mesto i omogućiti mu da se izrazi. Ti ljudi vrlo lako mogu biti oni koji će nači neki specifičan, nov i neočekivan način da preduzeće ispliva iz svega ovoga. Naročito u vreme digitalnih tehnologija poslovanja i ekspanzije veštačke inteligencije. Svaka opasanost je šansa, kako za privredne subjekte, tako i za pojedinca. Tako moramo gledati na stvari.
Na pitanje GMInfa kakva će biti ekonomska krvna slika savremenog sveta po okončanju aktuelnih globalnih poremećaja, ili će, pak, doći do sledećeg kruga nekih novih kriza, Erić kaže:
– To niko ne zna, jedino što se zna je da svet neće biti ni približno isti kao što je bio pre. Na nama je da keriramo modele poslovanja za što fleksiblnije reagovanje, iza dana u dan, bukvalno; to je sve što u ovako ekstremnim okolnostima možemo. Predikcije i planovi su nesigurniji nego ikad. Evo, u Metalcu, jednoj tako organizovanoj i uspešnoj kompaniji, čujemo da više nema samo mesečnih, polugodišnjih, godišnjih predviđanja. Sada se planovi menjaju u hodu, svakog dana ili sedmice. To su veliki izazovi, vrlo je teško raditi kao što smo navikli, i ko nije spreman da se inovativnije uhavti u koštac sa situacijom, ne piše mu se dobro. Ubrzanje događanja je veliko, svako ko ne bude mogao da izađe iz zone komfora, biće u problemu. A šta nas na kraju tog ubrzanja čeka, videćemo, – rekao je profesor Erić.
Generalni direktor kompanije Metalac, Radmila Trifunović, potvrdila je da se procesi planiranja i kod njih sažimaju na kraće rokove, što posledično menja sve procese i ustaljene radne navike, a na pitanje ima li razloga da sugrađani, koji rade u Metalcu, strepe za svoja radna mesta zbog poremećaja na svetskoj sceni, rekla je:
– Metalac u 17 preduzeća ima 2200 zaposlenih, nismo ni mi spokojni zbog tog broja ako pogledamo šta se sve dešava, od koga smo sve zavisni i šta sve utiče na naše poslovanje. Metalac upravo i opstaje toliko godina zato što stalnim planskim aktivnostima traži neke nove kupce, neka nova tržišta, kreira nove proizvode, pa tako i sada. I pre aktulne krize smo otpočeli sa menjanjem procesa proizvodnje i plasmana u pravcu digitalizacije i robotizacije. Međutim, naša politika je, kao što znate, da ne preduzimamo otpuštanja, bez obzira na sve, ne treba ljudi da budu zabrinuti. Tačno je, zbog optimizacije proizvodnje moraće da dođe do određenog smanjenja broja radnika, ali to će se dešavati prirodnim putem, na jedan pristojan, ljudski način, dok ćemo za to vreme otvarati neke nove opcije za zaposlenja, – izjavila je Trifunović za GMInfo po okončanju predavanja o poslovnom upravljanju u vreme krize u kompaniji Metalac.
korisni linkovi:
Prethodno predavanje u Metalcu – Industrija 4.0, iz prakse za praksu
M.M./GMInfo.rs
Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.