Iako je kriza otežala rad privrede, u Srbiji se nije povećalo poslovanje u sivoj zoni niti broj neregistrovanih preduzeća, ocenjuju privrednici koji su učestvovali u NALED-ovoj anketi. Čak 60 odsto njih smatra da su uslovi poslovanja dobri, što je gotovo polovina više nego pre pet godina. Manji porezi i nameti, kao i elektronsko plaćanje, njihov je recept za suzbijanje rada na crno, koga kod nas i dalje ima više nego u zemljama Srednje i Istočne Evrope.
U Srbiji se najviše voli keš. To se sporo, ali ipak menja. Plaćanja preko tekućeg računa obavlja 8 od 10 firmi. Procenat plate koja se radnicima isplaćuje na ruke je prepolovljen. Međutim, više od polovine anketiranih nije spremno da prijavi konkurenta koji posluje u sivoj zoni, smatraju da je to posao države. Među glavnim razlozima bežanja u sivu zonu su visoki porezi i doprinosi.
„Postoji preko 500 zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje preko 1.200 neporeskih dažbina na republičkom nivou. Na lokalu sa preko 400 uredbi regulišu neke druge neporeske dažbine, tako da je to ozbiljan trošak u funkcionisanju privrede sa dosta preklapanja, da ne govorimo pošto je u pitanju neretko tretman dažbina koje ne pružaju kontrauslugu za ono što je naplaćeno“, kaže Goran Pitić, član Naučnog saveta NALED-a.
Ana Jović iz Ministarstva finansija naglašava da prethodne četiri godine, svakog januara, pokušavaju da neki deo tog fiskalnog opterećenja smanje, a tako će nastaviti i dalje.
„Neko će reći da je to malo. Mi smo, prosto, konzervativni i sagledavamo koji je to fiskalni prostor koji može da se iskoristi i onda se taj fiskalni prostor iskoristi za smanjenje nekih doprinosa ili za povećanje neoporezovanog dela zarada, tako da ćemo se i dalje truditi da radimo na tome“, ističe Jovićeva.
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) najavljuje da će terminalima za bezgotovinsko plaćanje opremiti 25.000 prodajnih mesta, bez troškova za preduzeća i preduzetnike. Opremiće i šaltere institucija kako bi građani, bez čekanja, plaćali takse i usluge karticama.
„Prihvatanje bezgotovinskih instrumenata plaćanja je dobar način za privrednike i male trgovce da privuku i nove potrošače, da otvore nova tržišta što bi im sigurno sada, u vreme ove aktuelne krize, bilo od koristi u smislu očuvanja poslovanja, očuvanja stabilnosti njihovog poslovanja a svima nama građanima bi bilo od značaja da u jeku ovog snažnog rasta cena imamo veći izbor, mogućnost da izaberemo povoljnije načine kupovine“, kaže Zlatko Milikić iz Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju.
Nacionalni program borbe protiv sive ekonomije do 2025. godine čeka formiranje nove vlade. Ključne novine su fleksibilnije zapošljavanje i povećanje bezgotovinskog plaćanja.
rts.rs
