FK Metalac: Vuksanović o prethodnom periodu – gde je zaškripalo?

Premier nikad brzi gm 600x130 1 362

Nakon odigranih 19 kola u Prvoj ligi, sportsko-tehnički direktor Metalca, Ivan Vuksanović, koji je u septembru nasledio Bojana Leontijevića na toj funkciji posle petogodišnje saradnje s njim, govori otvoreno o trenutnom stanju u klubu, uzrocima nezavidnog položaja na tabeli, svojim planovima i novinama u organizaciji.

U čemu se ogleda jedna vrsta nesnalaženja Metalca u situaciji kada su se okolnosti promenile ispadanjem iz Superlige?

– Kao što je poznato, na mestu sefa stručnog štaba pred ovu sezonu dolaze Rađenović i njegov pomoćnik Stojanović, ljudi koji odlično poznaju Prvu ligu, što nas je umnogome opredelilo za takav izbor. Međutim, u tom periodu imali smo velki odliv igrača, što je i normalno kada se ispadne u niži rang. Probe su bile veoma česte, za razliku od perioda pre. Usledio je i dolazak brojnih drugih momaka. Takve intenzivne promene u kratkom intervalu su veliki šok za jedan kolektiv koji je postavljen tokom prethodnih godina da radi na malo drugačijim principima, bez traženja kratkoročnih rešenja i „na brzinu“.

Zašto je uopšte došlo do toga?

– Za to prvo moram da se analizom osvrnem četiri ili pet godina unazad. Uprava kluba je tada usvojila Stručnu strategiju razvoja FK Metalac,koju je ponudio Bojan Leontijević. Teze te strategije razvoja su: grad, tradicija, edukacija, animacija, medijska promocija, omladinska škola, jasna filozofija igre, definisanje prepoznatljivog imidža,rezultati, transferi, ekonomija, profitabilnost.Sledi postepeno utemeljenje i razvijanje svega toga, godinu po godinu, dok se ne dostigne jedan zadovoljavajuć nivo učinka u svakoj oblasti, što bi se onda ustanovilo kao bazični, neizostavni obrazac profesionalnog rada svih grupa i pojedinaca u klubu za naredne godine. Dakle, mi smo imali zahvaljujući Leontijeviću jedan jasan plan šta i kako raditi, kako bi se rezultati pokazali u srednjoročnom i dugoročnom preriodu. Od toga se odstupilo i kola su krenula nizbrdo. Želeli smo sve i odmah, a na to nas je naveo veliki finansijski benefit koji omogućava Superliga.

Šta je postignuto pre tog odstupanja?

– Postigli smo u mnogim tim segmentima više nego zadovoljavajuć stepen zadate lestvice. Podigli smo nivo pristupa i rada u trenerskom sektoru do „surovog“ profesionalizma. Stanković i kasnije Lazetić su očigledni primeri za besprekoran i posvećen rad sa igračima; na takvoj platformi razvijali su se i oni, i tim, i klub. To je brzo postalo očigledno. Sa Stankovićem smo ušli u najviši rang, sa Lazetićem imali jednu od najboljih sezona ikada u eliti, bili sigurni u sredini tabele, imali smo i period od devet utakmica bez poraza u Superligi, što danas, samo 18 meseci kasnije, deluje kao „naučna fantastika“ za nas. Lazetić je trenutno najbolji trener u Srbiji, afirmisali smo osam mladih reprezentativaca, ostvarili transfere i time postavili ime Metalca na domaću i svetsku fudbalsku mapu. Setimo se samo Rogača, Prestiža, Vasiljevića, Stojića, Vlalukina, Cvetkovića, Antonijevića, Krajišnika. Uspostavili smo sjajnu saradnju sa FK Takovo, što su mnogi smatrali nemogućim, i doprineli da ceo taj prostor „kraj Despotovice“ postane jedna skladna fudbalska i sportska celina našeg grada, gde ima mesta za sve koji žele da napreduju. Prokrčili smo put u najzastupljenije medije, elektronske i pisane, a to u današnjoj konkurenciji nije nimalo lako. Definisali smo i nametnuli prepoznatljiv vizuelni i medijski identitet kluba. Podsetiću vas, recimo, da pre pet godina klub nije imao ni svoj sajt. Danas je to ažurna digitalna prezentacija koju, u sprezi sa nezaobilaznim društvenim mrežama, posećuje od četiri do deset hiljada ljudi mesečno, u zavisnosti od perioda u sezoni, a konekcija i saradnja sa najvećom sportskom televizijskom mrežom Arene Sport, služi za primer svim klubovima u unutrašnjosti. Da ne pominjem brojne internret portale i najveći sportski list Žurnal, gde smo prisutni više nego ikad, zahvaljujući čemu i drugi uspešni sportisti Milanovca imaju prohodnost do najšire javnosti. Sve je to posledica pomenute Strategije.

Ako je sve već tako, gde je „zaškripalo“?

– U poslednjem prelaznom roku smo, mišljenja sam, odstupili od sebe i plana o kom sam govorio. Zaboravili smo na neke od bitnih principa koje smo s mnogo rada i posvećenosti prethodno izgradili. Verovatno smo pomislili da će se to nadalje samo od sebe odvijati, ali neće. Mora stalno da se ima na umu šta smo zacrtali, kako se tim putem ide, zašto to radimo i kako zadržati dobre stvari kad se jednom nametnu i zažive. Doskora smo išli studiozno, stepenicu po stepenicu, to nas je dovodilo do rezultata, a sada smo odjednom hteli, da sa desetak ili dvanaest igrača, nazad u Superligu. Ne ide to baš tako.

Šta je potrebno uraditi?

– Potreban nam je reset. Uteškoj smo situaciji. Želje su bile da se borimo za vrh, a borimo se za opstanak. Ima mnogo klubova kojima se stavlja ispred imena onaj nevidljivi prefiks „ne smeju da ispadnu„,a ispred našeg „oni igraju pošteno,„. Mišljenja sam da danas moramo ićiširom otvorenih očiju. Ne gurati stvari pod tepih i biti svesni okruženja koje postaje sve konkurentnije i surovije. Imamo tri, četiri pozicije u timu koje su akutni problem. Moramo ih rešiti, a u isto vreme ući u stvaranje nove selekcije koja ce napasti Superligu za godinu ili dve. Poređenja radi, kada govorim o okruženju, podsećam da u Prvoj ligi Srbije danas ima timova sa budžetima od po1,5 do 2 miliona eura. To je novina i biće nam zato sve teže. Ali imamo ispred sebe Strategiju razvoja FK Metalac od pre četiri i po godine, koja je dala rezultate. Nje se moramo držati. Moramo je analizirati, uvideti gde smo grešili u sprovođenju, kako greške ne bismo ponovili. Dakle,posedujemo oproban recept i to je olakšavajuća okolnost. Otežavajuća je to što smo i dalje klub sa istim budžetom 10 ili 15godina. Finansira nas 80 odsto kompanija Metalac, koja danas posluje u ovim totalno nepredvidivim svetskim okolnostima. Grad je mali, ne mogu se porediti ulaganja u fudbalu Milanovcusa ulaganjimaKragujevca, Pančeva. Ne možemo tako u koštac sa velikim gradovima. Međutim, ono što opet raduje, igrača kada pozovem na saradnju, i dalje nas vidi kao zdrav, pozitivanklub, tačan, sa dobrim uslovma rada, oni vide sebe u Metalcu. Što se struke tiče, verujem da je Vladica Petrović pravi izbor za šefa štaba u ovom trenutku. Nije prvi put ovde, poznajesituaciju u klubu, zna šta mu je potrebno od igračkogkadra. Od skoro je ponovo tu, ali cenim da već ima jasnu sliku o zatečenom stanju i kako dalje.

Aktivnosti u zimskoj pauzi?

– Ne samo u toj pauzi, već i dalje. Jer Strategija koju stalno pominjem nije bila oročena; dakle, trebalo bi i danas da je čitamo, da budemo dosledni, sa konstantnim napretkom i njenom nadogradnjom. Jednostavno, imali smo pobedu u rukama i nismo je sačuvali. Nema tu dileme. Zatim omladinskaškola.Apsolutno nismo ostvarili napredak. Tu je stanje veoma loše. Ne bih o razlozima. Pre bih o onom što u tom pogledu stoji ispred nas. IdejuLeontijevića o omladiskim selekcijamaprimenićemo sada na drugačijinačin, rigorozan i direktan. Postali smo početkom novembra partner–klub čuvene Coerver akademije. To znači da će svi naši treneri proći minumumdva nivoa edukacije za primenu Coerver metodologije. U svakoj selekciji ćemo imati po dvatrenera. Stižu novi treneri koji će se priključiti postojećim, svi oni žele da radena pravilnom kreiranju budućih fudbalera. Svi će striktno raditi po Coerver principima ili neće biti u klubu. Tu ćemo biti strogi. Pokrenuli smo i brendiranje takvog poduhvata i otvaranje rada sa mlađim selekcijama prema javnosti, prema našim sugrađanima. Za početak, formirali smo zasebne internet kanale posvećene našoj deci isključivo, pod zajedničkim imenom Metalac Malac. Pružicemo deci pažnju kakvu do sada nisu imala, jer to zaslužuju. Treneriće voditi interni Coerver kodigrača, jednu vrstu preciznog monitoringa, gdeće se tromesečno pratiti fudbalski napredak deteta, što će lakše određivati dalji rad s njim i optimalan pravac napredovanja. Upravo počinjemo da opremamo prostor za zimski trenažni porces dece, jednu veliku halu ispod zapadne tribine našeg stadiona, sa grejanjem, svlačionicama, adekvatnom opremom. Biće to Metalac Malac trening centar za periode kada je napolju neuslovno. Podlogaće biti odgovarajuća veštačka trava, mališanićedobiti svoje mesto za rad, više neće ići po hladnim balon-halama, dok će za to vreme roditelji imati svoj deo za kafu, čaj, diskusije, okupljanja. Odgovorno tvrdim da će nam rad i uslovi za rad u bazibiti jošbolji.

Zbog čega se javila potreba za takvom inicijativom baš sada?

– Imam utisak da su neki treneri u omladinskoj školi nesvesno vremenom upali u jednu komfornu zonu. Računaju otprilike „malo će da se radi, opušteno, malo će i da se zaradi, ali me niko ne dira i ne forsira“. Više tako neće biti. Bez strasti, želje, jasno postavljenih ciljeva, bez izrazite spremnosti da se deca podučavaju po jasno utvrđenommetodu internacionalnog karaktera,nećemoći da se sprovodi rad u bazi. Da se razumemo, treneri nisu ništa više krivi od samog kluba. Naprosto, svi smo zapostavili ideje koje nas okupljaju. Sada, samo uz malo više posvećenosti, vraćamo taj žar i ljubav prema poslu zbog kog smo tu, zbog onoga što nam je najvažnije, a to su naši klinci, i bićemo odlični. Pozivam sve roditelje da nampišu na omladinska@fkmetalac.rs da naskritikuju bez suzdržavanja kad smatraju da treba, da pohvale kada zaslužimo, da podele s nama svoja razmišljanja, jer u svemu ovome nam je veoma bitnainterakcija s njima. Sve su to neke faze koje smo odavno predvideli u Strategiji i ne smemo propustiti da ih realizujemo, pre ili kasnije. Taj dokument i dolazak Bojana Leontijevića u naš klub je bila revolucija. Iza toga i dalje čvrsto stojim, bez obzira što mnogi ne vide šta je sve pozitivno iz toga proizašlo i tek će proizlaziti. Ali vreme je na našoj strani. Imao sam sreću da provedem skoro pet godina u radu s njim i daću sve od sebe da se njegova ideja i dalje poštuje. Imaću svoj model primene, jer mnogo toga što sam od njega nasledio i naučio, nadogradiću stvarima sa „svojim pečatom“.