Može li jedan mali grad u Šumadiji da bude mesto spajanja Srbije i sveta? Srpski festival svetske muzike u Gornjem Milanovcu već 15. put pokazuje da može. I to onog pravog spoja: Izvorno lokalne autohtone šumadijske muzičke kulture, sa regionalnim i svetskim zvukom.
Ove godine bili smo počastvovani nekim čudesnim spajanjima.
Dragi Bajaga
Iznenadno gostovanje Dragog Jelića (75) na koncertu „Bajage i instruktora“ učinilo je upravo završeno izdanje ove muzičke manifestacije posebnim. Osim što je sa četiri velika hita svoje „YU grupe“ („Od zlata jabuka“, „Mornar“, „Odlazim“, Čudna šuma“) potpuno podigao atmosferu na punom gornjomilanovačkom Trgu kneza Mihaila, legendarni gitarista je pomenute numere prvi put u Srbiji izveo uz pratnju Bajaginog benda.
Oko 4.500 ljudi, iako verovatno nesvesno činjenice da prisustvuju jedinstvenom i, na neki način, za srpski rokenrol istorijskom muzičkom događaju, u potpunosti je osetilo neverovatnu energiju koja im je u tim trenucima stizala sa bine. Bend je vidno uživao prateći Dragog Jelića, sve je bilo daleko od rutinerskog nastupa i kao proizvod smo imali čistu sreću. Ovaj redak muzički užitak nastao je spontano kao svojevrsni poklon „Bajage i instruktora“ povodom malog jubileja festivala.
Organizatorima je na sam dan svirke, dok je grupa bila negde između Banja Luke i Milanovca, nagovešteno da bi tako nešto moglo da se desi. Publika ništa nije znala dok Momčilo Bajagić nije najavio svog dragog prijatelja i kolegu. Potpuno zagrejan i sam vidno oduševljen prijemom Dragi je ostao do kraja koncerta na bini, prateći Bajagu i svirajući njegove pesme.
A Bajaga je Bajaga, velika harizma, njegovi brojni hitovi spakovani u nekih sat i 45 minuta svirke bili su vrhunac ne samo trećeg festivalskog dana već i 15. izdanja Serbia World Music festivala.
No, to nikako nije bilo ono sve najbolje
S one strane Plive
U kvalitativnom smislu, a ponajviše u duhu naziva manifestacije u Gornjem Milanovcu (world music) izuzetan događaj je bio i nastup sarajevske „Divanhane“, sastava sa ozbiljnom regionalnom i evropskom reputacijom. Opet spoj; Sevdah, etno i tradicionalni zvuk Bosne, ali i pesama dobro poznatih u ovim krajevima, sa novim aranžmanima i glasom mlade pevačice Selme Droce.
Oni malo mlađi su se možda prvi put susreli sa tim melosom uživo, stariji su mogli da se prisete mladosti u bivšoj nam zajedničkoj zemlji uz „Vino piju nane age Sarajlije“, „Kafu mi draga ispeci“, „Zapjevala sojka ptica“, „Oj Safete, Sajo, Sarajlijo“, „Emina“, „Aj mene majka jednu ima“, „Zvijezda tjera mjeseca“… Bili su tu i kafanski hitovi „Ciganka sam mala“, „Opa, opa“, ali i neke pesme manje poznate najširoj publici „Ćilim“ „Sarajčice, hajdemo“, „Ko se ono brijegom šeće“, „Na Kušlatu se mahrama vihori“, „Voće rodilo“, „Nema ljepše cure od malene Đule“, „Pijanica, bekrija“.
Uz uspelu komunikaciju sa publikom, posebno ženskim delom, najemotivniji deo koncerta došao je na kraju, tokom bisa, kada je Selma zapevala „S one strane Plive“… Nastup je efektno završen još jednim starim hitom „Crven fesić“.
Norvežani i Italijani, ljubav u „Pabu“
Poseban šmek festivalu daju klupske svirke u jednom od omiljenih milanovačkih kafića „Pub 1859“. Da li je ove godine bilo bolje od prethodnih ili su svi bili u posebnom raspoloženju zbog toga što su znali da posle 1. maja ovo mesto više neće postajati, tek bilo je i smeha i poljubaca, ali i suza.
Sastav „Tom R. Band“ iz norveškog Mušjena nije prvi put na Serbia World music festivalu, ali su sada na trgu nastupali sa beogradskim triom električnih violina i jednim di džejem koji čine „Dinamika music“. Pored toga tri večeri zaredom svirali su do duboko u noć u „Pabu“.
Drugi „hedlajneri“ ovih klupskih svirki bili su simpatični momci iz Italije – „Quadrirotti“. Svi tu negde oko dvadesete, izgledom kao obični klinci iz kraja, stvorili su u Milanovcu za samo nekoliko dana ozbiljnu fan bazu, posebno devojčica. Posle početnog vidnog šoka na njihovim licima kada su pravo iz kombija ubačeni na kraj predstave „Kafana na Balkanu“, da otpevaju nama dobro poznati klasik Tota Kotunja „L’italiano“, brzo su se snašli. Već druge večeri u „Pabu“ su imali odličnu razmenu emocija sa gostima. Naučili su „Dobro veče“, „Hvala“, „Idemo“, „Opa“ i sve je teklo.
Dok su sjajno usvirani i iskusni Tom, Jorn i Rodžer iz „Tom R. Banda“ pržili bluz i rok klasike, ništa manje dobri „mali“ Italijani su na svom repertoaru imali indi pop, grandž, poznate rok pesme i par svojih pesmica. Poslednje večeri su sjajno odsvirali zajednički italijansko-norveški „jam session“ gde je Dilanov evergrin „Knockin’ On Heaven’s Door“ zvučao skoro kao da ga izvodi Eksl Rouz. Poslednje večeri, negde oko tri ujutro, Norvežani su pravo iz „Paba“ otišli na surčinski aerodrom odakle su hvatali rani let za kući. Poslednje večeri su se Italijani teško rastajali od obožavateljki, a svi ostali od „Paba“…
Stari grad
Na kraju, ali ne najmanje važno: momci i devojke iz pomalo potcenjenog orkestra „Stari grad“. Odlična svirka za kraj programa na Trgu kneza Mihaila. Zašto potcenjeni? Jer nije došlo mnogo ljudi da ih sluša, a oni tako dobro sviraju baš sve i svako bi mogao da probere nešto za sebe. Milanovac je mogao da vidi koliko ima dobrih mladih muzičara kao što su Sara Žižović na violini, Lena Savić vokalna solistkinja, ali i jednu svoju kultnu muzičku pojavu, svog Dragog Jelića – gitaristu Vladimira Vesovića, nekadašnjeg člana “Bjesova”. Takođe bisera dobro skrivenog od šire javnosti. Njegovo gostovanje na nekoliko pesama orkestra sa kojim je sarađivao na njihovim počecima dalo je ovoj svirci epitet – vrhunska. „Stari grad“ je najuspešniji spoj Milanovca i Čačka.
Drugačiji grad
I sada da se vratimo na početak: Serbia world music festival ili Srpski festival svetske muzike nudi jednu drugačiju mogućnost grada. Ne samo kao mesta gde će se spojiti naizgled nespojivo, puput Zvonka Bogdana i grupe „357“ na prošlogodišnjem festivalu, ili sastava iz Zagreba koji izvodi klezmer muziku kao predgrupe „Ribljoj čorbi“ u Takovu 2010.
Ovaj festival nudi mogućnost drugačijeg života u gradu. U nedelju tokom sunčanog prepodneva nastupali su dečji horovi, deca su trčala svoju trku glavnom ulicom, bajkeri se provozali do centra, ljudi su šetali, išli svojim poslovima, sedeli u baštama i na kraju maratonci stigli iz Takova… Milanovac je bio mnogo lep. To je bila pokazna vežba kako bi grad mogao da živi na svom glavnom trgu bar nedeljom kada bi bio otvoren za ljude i zanimljive ideje, a zatvoren za saobraćaj.
M.B.