Istorija „najmlađe okružne varoši u Srbiji” počinje znatno pre njenog zvaničnog osnivanja 1853. godine. Još u prvim godinama Miloševe vladavine, umesto porušenog Rudnika, novo nahijsko a kasnije i okružno središte ovog dela Srbije, postala je malena Brusnica.
U njoj je vremenom osnovan Sud, zatim podignuta crkva, ustanovljen stočni vašar, otvarani dućani, zidane mehane i privatne kuće. Ipak nepovoljna konfiguracija terena, tj. strma brda koja su okruživala Brusnicu veoma brzo su postala nepremostiva prepreka za bilo kakav dalji napredak i razvoj.
Usled nedostatka prostora, 1839. godine, na predlog tadašnjeg okružnog načelnika Vula Vukomanovića pokrenuta je inicijativa o premeštanju varoši na novu i podesniju lokaciju.
Nestabilne prilike u Srbiji i promena dinastije gurnuli su ovo pitanje u stranu sve do 1851. kada se problem ponovo aktuelizuje. Te godine konačno je, izmeću tri moguća, izabran prostor „Divljeg polja” na desnoj obali reke Despotovice za mesto gde će se izgraditi potpuno novo naselje.
Pomenuta lokacija nalazila se u ataru Brusnice i predstavljala je raskrsnicu puteva prema Čačku, Kragujevcu i Valjevu. Pre podizanja nove varoši tu se nalazio stari turski han i jedna vodenica.
Kada su krajem 1852. rešena sva sporna pitanja knez Aleksandar Karađorđević je 5. januara 1853. godine izdao ukaz po kome se varoš Brusnica premešta na već utvrđenu lokaciju, kao i da novoosnovano naselje ponese naziv po istoimenoj reci – Despotovica.
„Sovetu knjažestva srbskog,
Mnenija Soveta od 1. dekembra 1852. god № 1180. o opredelenju mesta i načina za postrojenje nove varoši na reci Despotovici pri premeštanju Brusnice sa sadanjeg mesta, ja sam odobrio i shodnu tome preporuku na kasatelna popečiteljstva danas odpustio.
5. januara 1853. god.
U Beogradu
A. Karađorđević“
Muzej RTK