Šesnaesti dan novembra, ove godine, bio je posvećen mati Ani Adžić, igumaniji manastira Vraćevšnica (od 1949. do 1975. godine), u čiju je čast tog dana zvanično otvoren Muzej igumanije Ane i Sretena Adžića. Naime, tog dana, na Đurđic, kada je manastir Vraćevšnica obeležio svoju slavu, otvorena za javnost spomen-soba.
U spomen-sobi našla se i izložbena postavka Muzeja rudničko-takovskog kraja „Mati Ana Adzić: duhovno čedo vladike Nikolaja Velimirovića,“ autora Vesne Ćurčić i Mirjane Mokrovčak Glišović.
Naime, grupa poklonika dela mati Ane i Sretena Adžića, njenog oca, predvođena mati igumanijom Ksenijom i sestrama Manastira Vraćevšnica, sa blagoslovom Njegovog preosveštenstva Episkopa žičkog Gospodina Justina, od 2020. godine, bila je posvećena ustanovljenju Spomen-sobe igumanije Ane i Sretena Adžića.
Inače, sređivanje dokumentacije, koja se čuva u manastiru i ideju o osnivanju spomen sobe, pokrenuo je Oliver Đorđević iz Jagodine.
Na izložbenoj postavci i u depou spomen-sobe pohranjeno je više hiljada jedinica muzejske i arhivske gradje-predmeta, fotografija, pisane zaostavštine mati Ane.
– U toku je proces signiranja i digitalizacije građe. Spomen-soba obiluje ličnim predmetima mati Ane, koje je brižljivo čuvala tokom godina provedenih u Bitolju, gde je vodila hranilište za decu, kao i njenog duhovnog života provedenog na čelu manastira od 1949. do smrti 1975. godine. Najvažniji deo čitave dokumentacije čini prepiska vladike Nikolaja Velimirovića koji je Nadu Adžić, potonju igumaniju Anu, postavio za utpravitelja hranilišta u Bitolju, a potom i za upravitelja svih hranilišta za decu. Što je i ostala do početka Drugog svetskog rata, kada je Bitolj napustila s rečima „Srpkinja sam bila, Srpkinja ostajem, a kuršum može u čelo da leti“, ne povinovavši se okupatorskoj vlasti u Bitolju – priča nam jedna od autorki posatvke, Mirjana Mokrovčak Glišović.
Posetiocima je od manastirske slave Đurđic, dostupna spomen-soba, predmeti mati Ane, njenog oca Sretena, kao i lični predmeti vladike Nikolaja Velimirovića.
– Posetioci mogu videti grumen zemlje sa groba vladike Nikolaja Velimirovića u Libertvilu, poslednji paket tamjana koji je poslao mati Ani iz SAD, krst od palminog lišća koji je lično napravio i poklonio ga znamenitoj igumaniji. Potom njen lični krst, koji je nosila i njime blagosiljala, dokumenti iz mladosti, dnevnici koje je vodila od najranijeg detinjstva, fascinirana dobrotom i čistotom dečje duše, fotografije čiji je sama autor, njen foto-aparat, radni sto koji je koristila… i još mnogo toga – kaže Vesna Ćurčić.
Prema rečima autorki postavke spomen-sobe o životu znamenitih ljudi, poput mati Ane Adžić, nije lako govoriti.
– Mi se ovom spomen-sobom odužujemo za svu njenu pažnju i dobročinstvo, u nadi da ćemo mi umeti da po njenim načelima poučimo nove generacije gde je izvor duše. Manastir je zahvalan priložnicima za otvaranje spomen sobe: Bratstvu Sv. Jovana iz Stokholma, Dušku Topaloviću, Draganu Parezanoviću, Fakultetu pedagoških nauka iz Jagodine, preduzeći Ingram mickro Srbija, Didi komercu iz Čačka, stolarskoj radionici Tri bora iz Gornjeg Milanovca, GM convertingu iz G. Milanovca, Enterijer stilu i drugima koji su darivali svoj rad i zalaganje da se otvori spomen-soba – kažu sagovornice.
V. Popović,
