D0b6d0b8d0b3d0bed181d0b0d0bdd0b0 1 page 0001 2

Predstava: ŽIGOSANA – Priča o Desanki Desi Dugalić

Premier nikad brzi gm 600x130 1 350

Zasnovano na izveštaju Specijalne policije iz decembra 1941. godine

Povodom sto godina od proglašenja Rudnika za vazdušnu banju, Milanovačko pozorište uz podršku kompanije “Rudnik i flotacija Rudnik” u petak, 28. oktobra 2022. godine premijerno će u Domu kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku izvesti dramu “Žigosana”.

Reč je o predstavi zasnovanoj na izveštaju Specijalne policije iz decembra 1941. godine sa saslušanja Desanke Dese Dugalić, prvakinje Narodnog pozorišta. Predstavu je, po ideji Aleksandre Milošević i Momčila Paunovića na scenu postavio Predrag Lošić (u predstavi tumači islednika policije). U ulozi policajca pojaviće se Luka Andrijević, dok će lik Desanke Dugalić, dramske umetnice, pedagoga i književnice otelotvoriti Zorica Petrović.  

Desa je bila jedna od najznačajnih umetničkih ličnosti koja je obeležila kulturni, posebno teatarski život između dva svetska rata.

Pored izuzetne umetničke karijere imala je bogat i lični život u kome su se ogledali burni istorijski događaji i promene koje su zahvatile Balkan. Njen životopis podseća na dramsko delo neobičnog zapleta u kome glavna junakinja, posle melodramskog monologa treba da stoički iznese tragične scene.

Sve čime je bila okružena raskoš i beda, bolest, priznanja i porazi bili su samo kulise među kojima se odvijao dug, nepredvidiv, ali ispunjen život Desanke Dese Dugalić.

Svetlo i ton potpisuju Goran Dragutinović i Pavle Mančić, a majstor scene je Milan Aćimović.

Početak predstave je u 19 sati.      

Desa dugalic4 1
Foto: iz zavičajnog fonda gradske biblioteke „vladislav petković – dis“ iz čačka objavljene na internetu

 

Biografija:

Desanka Desa Dugalić je rođena u Čačku 1897. godine. Školovala se u Valjevu, Beogradu, a potom i u Parizu gde je završila glumačku školu čuvenog profesora Laršea. Po završetku studija vratila se u Beograd i 1920. godine debitovala na sceni Narodnog pozorišta. Govorila je nekoliko jezika i proputovala više kontinenata. Napisala je putopis „Zabeleške s puta kroz Palestinu, Siriju i Egipat“, kao i nekoliko drama. Podučavala je mlade ljude glumačkom zanatu i napisala udžbenik o glumi. Za nepune dve i po decenije rada odigrala je 114 uloga, noseći repertoar Narodnog pozorišta zajedno sa velikanima srpskog glumišta: Rašom Plaovićem, Milivojem Živanovićem, Matom Miloševićem, Vladetom Dragutinovićem, Žankom Stokić i Ljubinkom Bobić.

Desa dugalic487 foto narodno pozoriste 1
Foto: iz zavičajnog fonda gradske biblioteke „vladislav petković – dis“ iz čačka objavljene na internetu

Srpska Sara Bernar kako su je mnogi zvali je prošla put od bogatašice do siromaha, od miljenice Beograda i medija, do izgnanika bez voljene zemlje i krova nad glavom. Nakon Drugog svetskog rata, igrala je u pozorištima u Montevideu, Paragvaju i drugim mestima gde je bila u izgnanstvu. Zahvaljujući predusretljivosti Mire Trajlović, Desa se u zemlju  vratila nakon smrti supruga Milorada Nedeljkovića, univerzitetskog profesora ekonomije. Kolege su joj pomogle i povratak na scenu. U Ateljeu 212  igrala je u komadima: “Koktel”, “Sunčano jutro” i “Gluvi i nemi”. U šezdeset i devetoj godini, prvi put se oprobala i na filmu. Dobila je ulogu u ostvarenju Vlade Pavlovića “Deca vojode Šmita“, a potom i u filmu “Dim“ Slobodana Kosovalića.  

Desanka Dugalić, udato Nedeljković, preminula je 22. aprila 1972. godine u Beogradu. Njoj u čast, Muzej pozorišne umetnosti Srbije 2003. godine priredio je izložbu. 

D0b6d0b8d0b3d0bed181d0b0d0bdd0b0 1 page 0001 1 1

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *