„Poštovani sugrađani, stanovnici grada Gornjeg Milanovca, znate li ko je predsednik Saveta vaše mesne zajednice? Gde su prostorije MZ, kom reonu pripadate, ko je iz vašeg reona član Saveta,“ kaže se u saopštenju SP Dveri OO Gornji Milanovac koje prenosimo u celosti.
Da li ste bili prisutni na zboru građana u Domu kulture kada su birani članovi Saveta? A kada su ti izbori bili? Namerno nećemo pitati za seoske mesne zajednice jer je tamo situacija sasvim drugačija. Srećom tamo je interesovanje znatno veće, sa časnim izuzecima, za te izbore i za same članove Saveta. Ali na žalost ono naglo splasne za njihov rad u toku trajanja mandata.
Pa da krenemo redom.
Izbori za članove Saveta svih mesnih zajednica u našoj opštini su bili raspisivani krajem 2017. i početkom 2018. godine. Održavani su od 18. novembra 2017. do 1. aprila 2018. godine. Inače na osnovu ODLUKE O OBRAZOVANjU MESNIH ZAJEDNICA NA TERITORIJI OPŠTINE GORNjI MILANOVAC, Skupštine opštine od 3. oktobra 2017. godine, Službeni glasnik 20/2017 od 09.10.2017., u našoj opštini trebalo je da se formira 51 mesna zajednica.
Mesna zajednica je mesto gde meštani trebaju da iznose, traže rešavanje i rešavaju: komunalne i probleme uređenje naselja (putevi, ulice, parkovi, groblja, pošte, telekomunikacije, snabdevanje strujom i vodom…), probleme iz domena očuvanje i zaštite kulturnih dobara, iz oblasti obrazovanja, kulture, sporta i socijalnih potreba, zaštite o unapređenja životne sredine, zaštite zdravlja, zaštite dobara od opšteg interesa, očuvanje javnog reda i mira, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda.
Na tom nivou se inicira i organizuje uvođenje samodoprinosa i sprovođenje referenduma.
Članovi Sveta su ti koji na tom prvom stepeniku lokalne samouprave treba da rešavaju te probleme. Oni nisu vlast, oni su predstavnici naroda.
Sve to lepo i piše u ovoj odluci, ali kako se sprovodi?
Prvo na šta ćemo ukazati je to da su svim ovim Savetima mandati odavno istekli. A potom da su načini na koji su i izabrani pre pet i više godina, više ličili na „blic krig“ ili „osvajanje vlasti“ od strane vladajuće stranke.
Od demokratije nije bilo ni senke. Više demokratije ima u izboru odeljenske zajednice u osnovnoj školi. Evo samo nekoliko primera:
od momenta raspisivanja do sprovođenja izbora obično je bilo sedam do deset dana, kandidatima je trebala podrška samo pet meštana, jedan meštanin je mogao potpisati podršku za više kandidata, zbor građana je legitimno mogao da izabere članove Saveta ako je prisutno samo 10% od ukupnog broja upisanih birača u birački spisak, glasa se javno, podizanjem ruku; svi prisutni građani na zboru mogu glasati više puta.
To sve piše u ovoj Odluci i drugim dokumentima lokalne samouprave, kojima se nedvosmisleno krše osnovni demokratski principi – jedan čovek jedan glas i tajnost glasanja. Ali i pored toga sama procedura je obilovala pritiscima, zatvorenim sastancima i mešetarenjem opštinskih rukovodioca.
Komisija koja je formirana od strane Opštinskog veća imala je u stvari zadatak da sve unapred pripremi i spreči da se slučajno na samim izborima ne desi neka nepredviđena situacija. To je verovatno i razlog što su se izbori održavali sukcesivno po selima.
Koliko je sve apsurdno videćete ako uzmete za primer mesnu zajednicu Varnice, koja na upisana 73 glasača ima sedam članova Saveta. Znači,mogli su i sami između sebe da ispotpisuju liste podrške i da bi bili izabrani dovoljno je da samo oni budu na zboru građana, 10 odsto…
Pa da po običaju pitamo, mada znamo da nam neće odgovoriti.
Kada i gde su objavljeni rezultati glasanja za članove Saveta mesnih zajednica tih davnih godina – 2017. i 2018?
Da li je predsednik opštine shodno pomenutoj Odluci (Član 24. kada članovima Saveta istekne mandat) imenovao Privremeni Savet za obavljanje tekućih i neodložnih poslova? Inače i tom Privremenom Savetu mandat traje najduže šest meseci.
Ko je ispred Sveta, nakon isteka mandata, potpisivao zapisnike o izvršenim radovima na teritoriji tih mesnih zajednica?
Da li bilo koji od Saveta mesnih zajednica naše opštine ima Statut i Finansijski plan? Član 27. kaže: Savet mesne zajednice raspušta se ukoliko ne donese Statut ili finansijski plan. A u članu 33. piše da su svi Saveti dužni da u roku od 60 dana nakon izbora podnesu Statute Opštinskom veću na verifikaciju. Gde možemo da vidimo barem te Statute?
Zvanično je sukob interesa da predsednik Saveta bude i odbornik u Skupštini opštine? Primer je predsednik Saveta na Rudniku, ono jeste da mu je istekao mandat, ali je od pre nedelju dana postao i odbornik?
Zašto izbori za Savete nisu održani prošle godine u januaru u sklopu referenduma, ili vanrednih parlamentarnih izbora u aprilu, kada smo imali sve demokratske uslove za to? Mada se i tada kasnilo, ovi izbori su morali da se raspišu trideset dana pre isteka mandata.
I na kraju, moramo da istaknemo da mesne zajednice ne mogu samostalno da raspolažu finansijskim sredstvima, potpuno su razvlašćene, svi članovi Saveta rade isključivo volonterski, sem predsednika koji, ako se ne varamo, ima plaćene samo putne troškove.
Sve im je oduzeto: zadruge, domovi kulture, zadružni domovi, škole, spomenici, kulturne manifestacije. Ogromna većina nemaju mesne kancelarije, domove zdravlja, apoteke, pošte, pa čak ni škole, prodavnice i kafane.
Sve se svelo na pravljenje puteva, kojima se samo odlazi iz sela. Za koju godinu nikoga više neće biti ni da ode.
Da Saveti i same mesne zajednice opštinskom rukovodstvu trebaju samo na papiru najbolje se vidi u budžetu. Za ovu godinu za sve mesne zajednice je predviđeno 15.200.000 dinara, a rekosmo ima ih 51, dok je predsednik opštine sebi odvojio 22.800.000.
Posebna je tema kako su raspoređena ta sredstva, za šta su namenjena i kako se troše. A možda je i još važnije šta je sa prihodima u opštinskoj kasi koje ostvaruju mesne zajednice i njihovi meštani – porezi, takse, pa i rente. Od resursa i rezervi mineralnih sirovina opština je planirala za ovu godinu prihod od 60.000.000, a to je u stvari rudna renta. Koliko od toga dobija varošica Rudnik?
Građane Gornjeg Milanovca želeli bismo da upoznamo i sa još jednom apsurdnom situacijom koja se tiče najmlađih, i to ne samo u našoj opštini, nego u celoj Srbiji.
Kod nas je bilo ovako:
„Predsednik opštine Dejan Kovačević posetio je prvu bebu rođenu u milanovačkom porodilištu u 2023. godini – devojčicu rođenu 1. januara. Tom prilikom njenoj mami, Radmili Marković, uručio je poklon vaučer u vrednosti od šezdeset hiljada dinara.“ (4. 01. 2023. zvanični sajt opštine Gornji Milanovac)
A u Beogradu ovako:
„Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić obišao je jutros prvorođenog dečaka u 2023. godini i tom prilikom njegovoj majci uručio poklon Grada Beograda u iznosu od 300.000 dinara.
Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Aleksandra Čamagić je nakon ovog obilaska posetila i prvorođenu devojčicu, koja je takođe od Grada Beograda dobila poklon od 300.000 dinara.“ (01. 01. 2023. „Novosti“)
U Beogradu je bilo i ovo:
„Gradonačelnik Aleksandar Šapić najavio je da od ponedeljka, 19. decembra, počinje podela vaučera u vrednosti od šest hiljada dinara za svu decu Beograda, zaključno sa učenicima završnih razreda srednje škole. Poklon-vaučere će dobiti i svi zaposleni koji rade s decom u vrtićima i školama, saopštila je Gradska uprava.“ (16. 12. „Danas“)
Ali i ovo:
„Od 1. septembra 2023. pohađanje državnih i privatnih vrtića za svu decu u Beogradu biće besplatno, a svi učenici osnovnih i srednjih prestoničkih škola besplatno će dobiti nove udžbenike, najavio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić…“ (26. 12. „Kurir“)
Mi se sada pitamo, a pitamo i građane, kao i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, sledeće:
1. Da li su beogradska deca najugroženija u Srbiji pa da prva treba da dobiju besplatne udžbenike i vrtiće?
2. Da li je prosečna plata u Beogradu najmanja u Srbiji?
3. Da li među decom koja žive u istoj državi treba da postoje tolike razlike?
4. Da li su uslovi za školovanje u Beogradu najteži u Srbiji?
5. Da li su prve bebe i porodilje u Beogradu pet puta vrednije od onih u Milanovcu ili u nekoj drugoj opštini u Srbiji?
6. Da li su uslovi za porođaj u Beogradu najlošiji u Srbiji?
7. Otkuda Beogradu tolike pare? Da nije možda zbog toga što se u njega slivaju iz cele Srbije?
8. Ako već ima toliko para, zašto ih Beograd ne podeli solidarno sa najsiromašnijim opštinama u Srbiji?
9. Da li se gradonačelnik Šapić, kada je predlagao gradskoj Skupštini ovakve odluke, bar na trenutak setio đaka-pešaka po zabačenim selima Srbije?
10. Najzad, šta Ministarstvo čini da svoj deci u Srbiji obezbedi jednake uslove rasta i razvoja? Zar ćemo dopustiti da elementarni standardi života i rada dece zavise od toga u kojoj opštini ili u kom gradu žive?“
MEDIJSKI TIM
OO DVERI
