Jutro posle istorije

Premier nikad brzi gm 600x130 1 136

Sinoćni miting „Srbija nade“ u Beogradu, na koji je pre dvadeset dana pozvao predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić, priuštio je njegovim glasačima, ali i onima koji to nisu, jednu vrstu antiklimaksa, posle čijih je otrežnjujućih posledica muka i jednima, i drugima.

Prvima jer su bez ikakve šanse da poprave utisak i spreče osipanje, bez ijednog uputstva šta činiti u takvoj situaciji, posmatrali kako se na njihove oči raspada ceo taj koncept naručenog, iznuđenog, medijski uspinovanog „narodnog poverenja“, koji je do juče, a više od decenije, delovao kao nezamenljivo pouzdan osigurač u srcu jednog potkupljivačkog političkog inženjeringa.

Drugima jer polako gubi, i tek će gubiti, smisao svaka razumna kritika ka nečemu ovoliko ogoljenom i zapravo žalosnom, a ponajviše jer je vrlo neprijatno suočiti se s činjenicom da ti je upravo nešto tako suštinski oskudno i predvidivo, vezivalo ruke, gušilo argumentaciju i izazivalo obeshrabrenje kroz tolike godine. Tužno je, zapravo, sve ovo za celu Srbiju. Dan posle istorije – baš kao što i zvuči – prazan je, čeka svoj sadržaj. Vlada nešto nalik kolektivnoj postkoitualnoj depresiji u produženom trajanju.

Beogradski centar je zaspao preplavljen smećem i iskorišćenim propagandno-prehrambenim materijalom. Mitingaši, doduše, sa pokojom novčanicom više nego obično. Neće, međutim, proći ni podne, a skrckaće je za mleko, hleb i kilo mladog krompira. Oni sa severa Кosova zatećiće druge zastave na zgradama lokalnih samouprava; u ostatku Srbije dočekaće ih muk i – stid, sopstveni i tuđi. Srećom (ili ne?) u Milanovcu ih neće biti mnogo. Jer ih mnogo nije ni otišlo. Utoliko, međutim, gore po one koji jesu.

O tome svedoči i video (ispod teksta), koji su juče popodne delili sugrađani na društvenim mrežama, gde se primećuje nešto donedavno nezamislivo – poluprazni autobusi, koji od sedišta SNS-a kreću na zadato odredište. Taman da su organizatori planirali da ostatak povezu negde usput, daleko je to od one gužve sa predvodnicima i skretničarima što se u Železničkoj stvarala sličnim prilikama. Čak su i ovi putnici skrivali lica od telefonskih kamera. Šta se, onda, to desilo?

Desilo se da Milanovčani nisu naivni, a ni glupi. Treba im, istina, malo vremena da to pažljivo i pokažu. Ne ulazi im se u voz koji ide pravo u provaliju. Može se to nazvati i lošim oportunizmom, naknadnom pameću, lukavstvom, neverstvom, kupovinom karte za drugi neki voz, možda i hrabrošću? Pitanje je, doduše, kako okarakterisati sada sve one koji nikada nisu ni kročili u takve karavane? Pokazaće dani pred nama.

Hedlajn, koji mnogi sinoć nisu mogli neposredno da čuju – napustivši plato ispred Narodne skupštine još dok je trajao Dačićev (pred)govor – da Aleksandar Vučić nadalje neće biti predsednik SNS-a, prošao je skoro melodramatično i bez naročite reakcije kod glavnine sveta pred binom. Napeto odbrojavanje dan-po-dan do najvećeg mitinga u istoriji Srbije, umesto tenzičnom kulminacijom, završilo se slabašnim, oproštajnim orgazmom na kiši.

Umesto slavlja, nove nade, fešte, ostvarenja snova… dobili su tek bezidejni, socrealistički defile likova iz devedesetih i jednog ne preterano perspektivnog tenisera. Кoga je to moglo da osokoli i motiviše posle svega u maju 2023? Nostalgične penzionere? Čak ni njih.

Neveseo je, dakle, prosečan simpatizer SNS-a; to se neosporno jutros moglo osetiti i po milanovačkim kafanama. Oni, pak, natprosečni, koji su se odavno lepo okoristili zahvaljujući partiji, ne uzbuđuju se previše. Imaju plan B, a i mnogo više od dve, tri crvene u džepu. Socijalisti – prezadovoljni. Opozicija – pati pomalo od stokholmskog sindroma, prepuna je razumevanja i evropskih vrednosti, ne shvata da nije momenat za balnalni altruizam i da njena publika takođe može vrlo lako da odšeta tiho u noć pre vremena ako ne dobije to što želi.

No, da se ne lažemo, znao je sve ovo od-juče-predsednik-svih-građana odavno. Odradio je sinoć nastup korektno, ali preko volje, kao dobar domaćin trećeg dana slave. Otišao je posle na Savet za nacionalnu bezbednost, kako i dolikuje svaki put kad nam ode pomalo Кosova, a potom i da se presvuče.

M.Mijatović/GMInfo.rs

VIDEO 🔻

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.

Podeli ovaj članak sa ostalim prijateljima