Da planirane pripremne cikluse nije prekinula pandemija korone, neke od najperspektivnijih košarkaša Švajcarske sretali bismo u Milanovcu tokom njihovog boravka na individualnim treninzima svake godine još od 2018. Ovako, dva leta pauze, pa su opet bili tu. Naravno, ne bez razloga. Njihov trener, četrdesetogodišnji Milanovčanin, Vladimir Ružičić, podseća za GMInfo da je ovakva forma rada i njhovog boravka u Srbiji, već proizvela odlične izlazne rezultate.
– Pokazalo se kao vrlo korisno da budu i rade ovde. Petorica momaka, koji su već prošli takav proces, danas su seniorski nacionalni prvotimci Švajcarske. Ove godine smo pokušali da po sličnom principu oformimo kamp i za mlađe igrače, one od 17 i 18 godina. Trenutno ih je u Milanovcu sedmorica. Šestorica su iz Švajcarske, jedan iz Francuske. Najveći deo procesa obavljali smo u hali Breza.
Pored, za svoje godine, prilično sadržajne međunarodne trenerske karijere u klasičnoj 5 na 5 košarci, Ružičić je bio u poslednja dva navrata i glavni selektor seniorske reprezentacije Švajcarske u formatu 3×3. Ali krenimo redom.
5 na 5
Prvi angažman imao je kao asistent u B timu Partizana, gde je radio od 2002. do 2007. godine i kao trener mlađih kategorija, nakon čega je bio trener za iste kategorije u Crvenoj Zvezdi do 2010. Ujedno je, između 2009. i 2011. bio asistent trenera u kadetskoj reprezentaciji Srbije. Kalio se kao prvi trener, i kao asistent, u seniorskoj selekciji beogradskog Beovuka, da bi se potom ponovo posvetio Crvenoj Zvezdi, gde je obavljao zadatke skautinga i video analitike, takođe u seniorskom timu, pod vođstvom Saše Nikitovića, kroz celu sezonu Superlige i Plej of.
U Internacionalne vode ulazi 2012. godine, i to u Poljskoj, gde je bio trener U20 selekcije i seniorskog tima BC Porto Fina. S njim kao koordinatorom mlađih kategorina, sve četiri su se plasirale na završni nacionalni turnir, dok su dve osvojile zlato i bronzu.
Tokom 2014. je u Danskoj hed kouč Randers Kimbije s kojom stiže do finala Kupa. U Švajcarsku prelazi 2015. Kao asistent u Friburg Olimpiku osvaja košarkaško prvenstvo i Kup ove zemlje. Uporedo je bio glavni trener njihove Akademije za mlađe od 23. godine. Slede sezone na klupi još nekih timova iz najvišeg takmičarskog ranga Švajcarske: Union Nojšatela, Rivijera Lejkersa i Bonkura, gde je i danas.
3 x 3
U tamošnjem košarkaškom savezu, koji se stara i o 3×3 košarci, prošao je kao najbolji kandidat da u dva puta predvodi njihovu reprezentaciju na kvalifikacijama za Svetski Tur, ali za sada bez prolazaka u finalne serije. Srpski 3×3 basket vidi kao razvojnu sportsku šansu, koja zahteva ulaganja i mnogo veću javnu pažnju, čak i pored toga što naši reprezentativci nižu svetske uspehe.
– Liga 3×3 je kod nas dobro organizovana, jer postoje turniri Roda Tur Srbija svakog vikenda, koji se sele od grada do grada. Odatle dobijete takve igrače da su sada na svetskom klupskom Turu, top tri ekipe iz Srbije. Naš nacionalni tim je prolazio kroz razne koncepcije, promene, ali bi skoro svaki put izašli kao pobednici. Podsetiću, do sad je odigrano sedam Svetskih prvenstava 3×3, a Srbija je pobedila pet puta. Samo jednom je to uradila Amerika, i jednom Katar sa naturalizovanim sastavom.
Pitali smo Ružičića da li je to posledica pukog talenta, slučaja, ili sistemskog rada:
– To je stvar talenta, na prvom mestu, na drugom entuzijazma, a tu je onda Tur da sve zaokruži. Ali rad, pre svega, tih momaka mora biti zajednički. Oni u Srbiji mnogo vremena provode zajedno, i privatno, i u igri. Odlično se razumeju i poznaju, što se ne bi moglo reći da je karakteristika nekih drugih ekipa. To je faktor koji donosi prednost u odnosu na ostale u svetu.
I pored toga, za domete našeg 3×3 tima čujemo tek zahvaljujući euforiji kad se približe finalni mečevi. Novine o tome pišu dan, najviše dva, i sve se, mimo struke i onih najvernijih poklonika, zaboravi.
– Da, nije dovoljno prisutna u javnosti ta tema. Ljudima nije približena na adekvatan način, iako zaslužuje da bude. A to je nophodno da bi se u nekoj manjoj sredini javilo interesovanje publike, ulagača, organizatora.
Na pitanje šta je neophodno da Milanovac eventualno postane grad koji će ugostiti Roda Tur Srbije, a da se u njemu paralelno oformi i lokani tim, Ružičić kaže:
– U Milanovcu se nikad nije održao pravi turnir 3×3. Bilo je nekih drugih varijanti takmičenja u basketu, ali takav nikad. Zato ljudima to nije blisko, pa je potrebna dodatna energija da se sve pokrene onako kako treba. Za osnivanje ekipe ili kluba, važno je na prvom mestu naći kvalitetne ljude, koji će se sigurno angažovati maksimalno oko toga u dužem vremenskom periodu. I, naravno, finansijska sredstva, koja moraju biti pouzdana i pravilno uložena. Mi ne možemo još očekivati, kao u drugim zemljama, novac od TV prava, velikih sportskih fondova i slično. Dotle to ovde moraju biti manji sponzori, zainteresovani za proširenje lokalne sportke scene. Neophodan je i savremeniji pristup organizaciji sporta uopšte.
Kako napominje, Ružičić će nastupajuće sezone najverovatnije biti koordinator mlađih selekcija i nosilac programa mladih košarkaša u jednom klubu ponovo u Švajcarskoj. Odavno je, međutim, doneo odluku da se poslom vrati u Srbiju i svojim iskustvom doprinese razvoju najpre 3×3 formata.
– Moj plan i jeste da neke stvari ovde pokrenem i organizujem na malo drugačiji način, – poručio je Ružičić za GMInfo.
M.Mijatović/GMInfo
Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
