U Srbiji se od 2012. godine kao državni praznik obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Naime, tog dana su 1918. godine u železničkom vagonu u Кompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Primirje je potpisano u 5.45 ujutru, stupilo je na snagu „jedanaestog sata, jedanaestog dana, jedanaestog meseca“ 1918.
Primirje je prvobitno isteklo nakon 36 dana i nekoliko puta je produžavano, a formalni mirovni sporazum je postignut tek naredne godine kada je potpisan Versajski ugovor.
Dan primirja se obeležava u mnogim savezničkim državama, s tim što se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta zove Dan sećanja, a u Sjedinjenim Američkim Državama Dan veterana.
Prva proslava Dana primirja održana je u večernjim satima 10. novembra 1919, kada je britanski kralj Džordž V u Bakingemskoj palati bio domaćin „banketa u čast predsednika Francuske Republike“.
U krugu palate je narednog dana održana dvominutna tišina u znak poštovanja prema onima koji su poginuli u Velikom ratu.
Slične ceremonije održavane su i u drugim zemljama tokom međuratnog perioda i bile su fokusirane na odavanje počasti vojnim poginulima u Prvom svetskom ratu i povratak miru.
Natalijina ramonda
Amblem Dana primirja u Srbiji sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka, zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.
Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.
Dan primirja se od 2005. godine u Srbiji obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama, a od 2012. se obeležava kao državni praznik. Dan primirja u Srbiji se praznuje neradno.
Prvi svetski rat počeo je 28. jula 1914. kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, tačno mesec dana nakon atentanta na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu.
Za Srbiju je rat završen 13. novembra 1918. potpisivanjem sporazumom sa Mađarskom, samo dva dana nakon potpisivanja primirja na Zapadnom frontu.
Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je skupo platila pošto je, prema različitim procenama, tokom rata izgubila između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika, što je u to vreme bila gotovo trećina ukupnog stanovništva, odnosno oko 60 odsto muške populacije.
Žrtve koje je Srbija podnela u Velikom ratu, čini se, nisu uzete u obzir na obeležavanju stogodišnjice primirija, 11. novembra 2018. kod Trijumfalne kapije u Parizu.
