Kragujevac je zvanično dobio saglasnost da se priključi na regionalni sistem vodosnabdevanja „Arilje – profil Svračkovo“ na reci Rzav, piše pressek.rs
Ovo su sinoć, gostujući u emisiji „Razgovor s povodom“ Radio televizije Kragujevac, (o čemu su od gradske uprave svi mediji dobili hitno saopštenje), objavili gradonačelnik Nikola Dašić, predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović i koordinator iz JKP „Vodovod i kanalizacija“ Goran Gavrilović.
Dašić je istakao da priključenje Kragujevca na akumulaciju „Svračkovo“ predstavlja „strateški iskorak ka trajnom rešavanju vodosnabdevanja grada, jer će time biti obezbeđeno i rezervno snabdevanje tokom sušnih perioda“.
Na to „trajno rešenje“ Kragujevac će, ipak, morati malo da pričeka.
Priča o brani Svračkovo na reci Rzav, datira još iz šezdesetih godina prošlog veka. Pripremni radovi za gradnju počeli su 2010. godine, a gradnja same brane kojom je rukovodilo JP „Rzav“ 2012. godine.
Tada se najavljivalo da će gradnja biti gotova do 2017. godine.
Jedan od razloga zbog kojih gradnja do danas nije završena su klizišta, koja su su se pojavljivala u dva navrata, i čija je sanacija, ako je suditi po medijskim napisima trajala skoro tri godine.
Vođenje jednog od najvećih kapitalnih projekata 2020. godine preuzelo je JP „Srbijavode“, koje sada najavljuju da će brana biti gotova do 2028. godine.
Prvobitno je planirano da se sa ovog sistema napajaju Čačak, Arilje, Požega, Gornji Milanovac, Lučani, sada bi njima, nakon što je dobijena saglasnost, trebalo da se pridruži i Kragujevac.
– Ne odustajemo od Gružanske akumulacije i postojećih izvora, ali priključenjem na Rzav dobijamo četvrti, snažan oslonac koji će obezbediti dovoljno vode za generacije koje dolaze, rekao je gradonačelnik Dašić.
Po rečima predsednika Skupštine grada Kragujevca Ivice Momčilovića, priključenjem na sistem Rzav, koji bi trebalo da bude u funkciji do 2028. godine, Kragujevac će dobiti dodatni kapacitet do 2.000 litara vode u sekundi.
Rekao je, doduše, i da u narednom periodu, da bi se obezbedilo fukcionisanje tog sistema treba da se uradi eksproprijacija zemljišta kojom bi išao novi magistralni cevovod od Čačka ka Kragujevcu, pa gradnja tog cevovoda, pa gradnja potisne stanice do rezervoara Bumbarevo brdo…
Ko će sve to finansirati niko nije rekao.
Niko tokom sinoćnjeg gostovanja na Radio televiziji Kragujevac nije rekao ni kako će se rešiti brojni problemi na postojećem sistemu vodosnabdevanja – cevovodi koji su u proseku stari 40, a u pojedinim delovima mreže i 87 godina, azbestne cevi, hroničan nedostatak novca za proširenje mreže… Doduše, o tome na RTK nisu bili ni pitani.
