Verbalno, psihičko, fizičko i digitalno vršnjačko nasilje postalo je veoma raširen problem među decom i u školama u Srbiji. Fizički napadi na dečake u Kraljevu i Vlasotincu u žižu javnosti vratili su ponašanje dece. Presudan uticaj na rešavanje problema imaju porodica, mediji i zajednica.
Šutiranje, udaranje, ismevanje, pretnje, neprekidan je niz postupaka sveprisutnog vršnjačkog nasilja. Gotovo svakodnevno u školi ili van nje, grupa ili pojedinac bivaju nasilni prema drugoj osobi. Jedan od primera je trinaestogodišnji dečak iz Kraljeva, koga su dečaci iz škole, prema rečima njegove majke maltretirali u parku.
„Jedan od tih dečaka koji je tu bio pokretač cele te njihove igre udarali granama, šutirali u cevanice, da ga je taj isti dečak inicijator cele priče i snimatelj, pošto je on to snimao za snepčet i terao ga da vrišti u kameru, da govori da je autističan i da je ćaci, da ga je hvatao za međunožije, terao ga da ide u Ibar“, kaže majka napadnutog dečaka R. M.
Majka napadnutog dečaka u Kraljevu ne želi da se sukob nastao zbog video igrice, politizuje, ali kaže da ne sme da se ćuti i krije vršnjačko nasilje. Tako se za slučaj u jednoj osnovnoj školi u Vlasotincu, saznalo za nasilje tek posle objave slike krvavog dečaka na društvenim mrežama.
„Škola već postupa po Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Treba da se prikupe sve izjave. Pošto su u pitanju učenici nižih razreda, situacija je dodatno osetljiva,“ naveli su u saopštenju.
„Ovi slučajevi vršnjačkog nasilja koji su se desili u Vlasotincu i Kraljevu su nažalost dubok odraz situacije i društvene krize u kojoj se nalazimo. Deca uče po modelu, a oni su nažalost ove situacije mogli prepoznati u proteklih godinu dana posebno što na ulici, što u svojim porodicama, pa nažalost čak i u samoj školi“, rekao je Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Motivi su razni, kažu upućeni, a nasilje raste usled nedovoljne emocionalne podrške detetu, kada porodica ne funkcioniše, škole ne reaguju i društvo normalizuje agresiju.
„Bio sam izuzetno veliki kritičar i protivnik blokada posebno osnovnih škola, pretpostavljajući šta će se desiti nakon ove društvene krize. Rezultati su došli mnogo pre nego što smo i mogli očekivati. Dece ne razumeju političke programe ali i te kako razumeju moć podele, moć izopštavanja i moć grupe“, rekao je Jurić.
Društvo i zajednica, u kojoj odrasli komuniciraju agresivno, stvaraju decu koja rade isto. Nasilnici neretko ostaju nekažnjeni, što podstiče dalje nasilničko ponašanje, a zbog sporosti sistema mnogi incidenti ostaju nevidljivi jer se ne prijavljuju.
„Sve ide iz kuće, prosta jedna stvar. Mi smo negde neka generacija gde se ipak znao neki red, sad se izgubio i red i poštovanje i autoritet ne postoji“, kaže majka napadnutog dečaka
Jurić kaže da razgovor sa roditeljima i pravovremeno prijavljivanje jesu mnogo važni, međutim, čini mi se da nas u narednom periodu čeka mnogo teži posao.
„Tu pre svega mislim vraćanje autoriteta prosvetnim radnicima, zatim na sistematski rad sa decom sa problemom u ponašanju, sa decom koja jesu vrlo često zanemarena ili zlostavljana u svojim porodicama. Ali trenutno mislim da je ključno da prekinemo sa podelama, da prestanemo sa govorom mržnje što na ulici, što u porodici, što u medijima, pa i u samoj skupštini. To je ono što u ovom momentu direktno truje našu decu“, kaže Jurić.
Prema poslednjem istraživanju u okviru projekta „Prevencija vršnjačkog nasilja u školama“ oko 60 odsto učenika osnovnih i srednjih škola doživelo bar jedan oblik vršnjačkog nasilja dok je 28 odsto učenika bar jednom bilo nasilno.
