Flotacijsko jalovište rudnika Rudnik predstavlja brdski tip jalovišta. Nalazi se u neposrednoj blizini postrojenja za pripremu mineralnih sirovina. Flotacijsko postrojenje je u upotrebi od 1953. godine, kada je i izgrađena prva brana za odlaganje jalovine. Od tada je izgrađeno još osam brana, a izgradnja devete je započeta tokom 1970. godine. Polovinom 2010. godine količina jalovine je bila 8,7 Mt jalovine. Trenutna deponija obezbeđuje nesmetan rad za narednih 30 godina. Prosečan hemijski sadržaj elemenata u jalovini je: Ag – 11.6 g/t; Al – 1.34 ppm; As – 563 ppm; Bi – 45 g/t; Ca – 5.84%; Cd – 20.8 ppm; Cu – 0.1055%; Fe – 6.73%; Na – 0.03%; Pb – 0.10%; S – 2.66% и Zn – 0.31%.

Brana flotacijskog jalovišta je projektovana za hiljadugodišnje vode i sposobna je da izdrži Zemljotres од девет степени Rihterove skale. U preduzeću “Rudnik” mesečno se preradi čak 24.000 tona rude, a nakon mlevenja rude i izdvajanja metala u pogonu flotacije, ostatak se odlaže u jalovište. Jezero površine 30 hektara koje decenijama prihvata jalovinu iz rudničke flotacije nalazi se u podnožju planine, odvojeno od reke i Ibarske magistrale visokom branom. Hemijske supstance se jedine i talože, a voda se prečišćava i pušta u Rudnički potok.

Zlokućanski potok

Jalovište rudnika Olova и Cinka ,,Rudnik” locirano je nizvodno od flotacije, ali je razvojem došlo neposredno uz magistralni put Beograd – Gornji Milanovac (,,Ibarska magistrala”). Eksploatacija jalovišta je započela je 1953. kada je flotacija počela sa radom.

Jalovište Zlokućanski potok nastalo je pregrađivanjem istoimenog potoka. U okruženju jalovišta je poljoprivredno zemljište koje se intenzivno obrađuje. Flotacijsko jalovište je aktivno, a način transporta jalovine je putem hidrociklona.