Jedna velika ljubav se rodila među malinama. Ono za čim je čuveni neženja Milan Tomić iz sela Gojina Gora godinama čeznuo, pronašao je – svoju izabranicu. Pisao je oglase, izlazio u medije, na sva zvona je zvonio da će, ne samo njegovo, već i mnoga imanja propasti, ognjišta se ugasiti, jer devojke ne žele da žive na selu. Nije mu to bilo jasno, kako niko ne želi svoj dom, baštu, život u prirodnom okruženju, a opet blizu grada – Gornjeg Milanovca. Sve su htele da se druže, da ćaskaju, ali to Milana nije zanimalo.
Onda mu je stigla jedna poruka… Devojka iz grada i to podalje od njegovog kraja, iz ravnog Banata, Pančevka sa sigurnim poslom i sopstvenim stanom, poželela je da sazna nešto više o Gojinoj Gori, životu na planini, malinama, kupinama, o Milanu…
Preporučujemo
“U Valjevu suvozači ponekad imaju i pečat”: Prizor koji je zgrozio vegane, a nasmejao gurmane
Sedmočlana porodica sa bebom jutros ostala bez krova nad glavom: Vatra im progutala barakicu u kojoj su živeli
– Pošto sam ja objavljivao slike iz mog rodnog kraja, maline i kupine, ona se meni često javljala na mesindžeru i zapitala me da li u mom kraju postoji neko mesto gde može lepo da se odmori ili kupi kuća – priča Milan.
Čovek koji se diči svojim krajom, poreklom i životom na selu džentlmenski joj je odgovorio: “Ima toga svega lepoga…”.
Zaintrigiralo ga je to i upitao ju je koliko ona voli selo. Obožava, kaže.
– Ja njoj kažem, kad počnu maline, možete da dođete da se odmorite i da beremo zajedno. Upitala me je “Je l’ vi to mene zovete u goste”, a ja sam joj rekao da shvati to kao poziv u goste. Došla je da bere maline i rodila se ljubav. Verili smo se drugog avgusta – ispričao nam je Milan.
Nije to, kaže, neko veliko imanje – ali maline su slatke jer su domaće. Milan kaže da nije toliko bogat finansijski, koliko je u duši.
Ima više kupina, a bavi se i ovčarstvom.
Njoj je to dovoljno. Napustiće i grad i svoj stan i posao. Samo zbog Milaja, Gojine Gore, života na selu, čari malina i kupina, mirisa prirode…
– Moja izabrnica je zaposlena i spremna je zbog ljubavi da ostavi i lep gradski život, i stan svoj koji ima, i posao siguran. Dala je otkaz, sada je u otkaznom roku i od 1. septembra joj prestaje radi odnos i dolazi, bože zdravlja, kod mene, pa ćemo posle videti. Ona je kućanica, mnogo dobra domaćica, vrhunska kuvarica i u današnje vreme iskrena i poštena – priča Milan još ne znajući da li će svadba biti ove ili naredne jeseni.
Nije samo Milan čekao… Njegova stara majka takođe se nadala da će je jednog dana neko odmeniti.
– Ta moja buduća životna saputnica toliko ima poštovanja prema starijima, da je prvi put kad je došla u moju kuću moju majku zagrlila, poljubila u obraz, u ruku i nazvala je majkom i tako je ostalo….
U kuću se uklopila kao da je čitav život sa njima. A došla je iz potpuno drugačije sredine, grada, i to ne Čačka, Užica ili Kojsjerića…
– To je dokaz da ljubav ne zna za granice i ne zna za ni za kakvu prepreku… – priča Milan.
Njegova verenica i sama je rekla – nisu sve devojke iste, “postoje one koje su spremne da zbog ljubavi i iskrenosti napuste gradski život i toplinu svoga doma i siguran posao”
Sve ovo vreme, kaže, nije bio razočaran, niti je gubio nadu.
– Voleo bih da se svi momci koji su neoženjeni u selima širom Srbije i van nje, iz Bosne i Republike Srpske ožene, da nađu svoju srodnu dušu, da nam ne ostanu ognjišta prazna – priča Milan.
(Telegraf.rs)