Čak 14 članova porodice Erić živi pod istim krovom kod Milanovca: “Dom je pun dečje graje i ljubavi”

Nekada su zadružne porodice u kojima su stasavali naši preci bile normalna pojava, ali danas je prava retkost videti složnu mnogočlanu porodicu u kojoj živi dvocifren broj članova i to pod jednim krovom. Da je to ipak moguće i da za trpezom sedi nekoliko generacija dokazuju Erići iz sela Gornji Banjani kod Gornjeg Milanovca.

Preporučujemo

– Završio sam srednju školu i upisao fakultet, ali tada se u meni nešto prelomilo i odlučio sam da se vratim na selo gde su odrasli  moj deda i otac. Devet pokolenja unazad i shvatio sam da je i meni tu najlepše. Nisam se pokajao nijednog trenutka, ponosan što sam sačuvao ognjište i što moji sinovi nastavljaju tim putem – rekao je za RINU domaćin Dragan Erić.

U zajednici ovde žive dve generacije svekrva, dve generacije snajki, deda, unuci i praunuci. Ma koliko delovalo nemoguće život pod jednim krovom 14 članova zaista je moguć, ali ovde je presudna ona narodna “gde čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna”. Snajke, iako jako mlade, navikle su se na život u velikoj porodici bez problema.

– Dogovor kuću gradi, tako se i mi dogovaramo o svemu. Niko nema posebna zaduženja već je sve stvar trenutka i organizacije. Završavamo poslove na imanju i u kući, oko kuhinje. Praznična jutra u našoj kući najlepša su slika – kaže snajka Marija.

Njihov dom pun je dečje graje i ljubavi, a kako kažu, to je najveća sreća. Deda Vojkan najstariji  je član porodice, a čak i najmlađi znaju koja je njegova stolica na kojoj sedi i to poštuju. Njegova žena Milica ima samo jedan zadatak – da se igra sa praunucima. Najmlađi još nemaju svoje radne zadatke, bezbrižno provode dane igrajući se u dvorištu koje zbog broja dece ponekad podseća na vrtić.

Živojin i Nikola nisu pohitali za svetlima velikoga grada , ostali su na selu i rade teške poslove, ali zdrava porodica njihova je nagrada.

– Voleo bih i da moji sinovi kasnije žive u zajednici, jer kako kažu, lako je slomiti jednu slamku, a ceo snop teško se lomi – kaže Nikola.

I upravo tako, zajedno i ponosno stoje, svoji na svome,  čuvajući prave porodične vrednosti, srećni što su svi zajedno i kada je dobro i kada je loše, a tome uče i svoju decu. Muzika je kod Erića prethdnih godina imala pune ruke posla, a oni poručuju da će se pare u harmoniku u njihovoj kući stavljati još puno puta.

(Telegraf.rs)