U Srbiji, gde se u svakoj drugoj seoskoj kući peče rakija, a svaki domaćin misli da to radi bolje od komšije, postoje ljudi koji prave premijum rakije, one koje većina Srba samo sanja da proba. Dok lokalni proizvođač svoju prodaje na crno, za 400 do 600 dinara po litru i u plastičnoj flaši, oni koji prave premijum rakije u posao ulažu bogatstvo, ali njihova pića koštaju nekoliko puta više.
Premijum rakije je skupo i teško napraviti, ali ih je teže prodati na srpskom tržištu, kaže Šumadinac Miloš Čolić, vlanik destilerije iz sela Kutlovo, između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. On se sa 33 godine vratio iz inostranstva, promenio zanimanje i počeo da proizvodi rakiju kao i dedovi mu. Ali bolju.
Preporučujemo
– Ono što sam zaradio van države uložio sam u Srbiji, a posao u građevinarstvu zamenio sam destilerijom. Sve je počelo iz hobija i u želji da nastavim tradiciju dedova koji su rakiju pekli unazad stotinama godina. Vremenom je hobi, zbog toga što sam uvek hteo samo najbolje, počeo da mi uzima dosta vremena i novca. Nije više mogao da ostane samo hobi. Postala mi je jedna od primarnih delatnosti – kaže Čolić.
Miloš i danas, u svojoj 40. godini ulaže u proizvodnju i poručuje – ulaganje u kvalitet se uvek isplati.
– Mnogi za rakiju otkupljuju najgore voće, mi pazarimo najbolje. Dosta proizvođača ima iste flaše, razlikuju se samo etikete, mi imamo personalizovane boce, sa utisnutim žigom destilerije – zmajem. Pazim na svaki detalj, sve do kvaliteta papira i izgleda fakture. Sve je bitno ako hoćeš da budeš među najboljima. Kad-tad taj kvalitet i posvećenost moraju da isplivaju, sve mora da dođe na svoje mesto – ubeđen je Čolić.
On proizvodi rakije, kao obećanje precima, kako kaže. U pitanju su šljiva, dunja, viljamovka, jabuka, medovina i kajsija. Priznaje da je proizvodnja kvalitetnije rakije skupa, ali da neće odustati jer je već previše “zagrizao”.
– Priznajem, da sam napravio biznis plan pre svega i uradio istraživanje tržišta, možda u ovaj posao i ne bih ušao. Ovako sam u njega uleteo srcem i sada ne mogu da odustanem. Zbog toga sam i jedan od osnivača udruženja “Šumadijska rakija” i imamo cilj da stvorimo jedinstvenu rakiju regije, čime ćemo zaštiti i geografsko poreklo šljivovice – objašnjava Miloš Čolić.
On tvrdi da, koliko god je teško i skupo, lakše je napraviti rakiju premijum kvaliteta nego je prodati. U Srbiji je ogromna konkurencija u ovoj delatnosti.
– Osim toga, još nisu donete zakonske uredbe da se definišu neke pojedinosti oko prodaje, ali ja sam strpljiv. Dosta rakije se prodaje na crnom tržištu. Mnogo je teže prodati premijum rakiju, a nama su ciljna grupa najekskluzivniji srpski hoteli, restorani i klubovi. Sa druge strane, baš zahvaljujući kvalitetu mi rakiju plasiramo i van Srbije, u Crnu Goru, Holandiju i Sloveniju- kaže Čolić.
Na pitanje šta osim kvaliteta voća odlikuje premijum rakije, Čolić kaže – kvalitetna i skupa oprema i iskusan tehnolog kome gazda treba da prepusti finese oko proizvodnje. A Srbija ima oba, kaže tehnolog Vidosav Todosijević.
– Voće se kod nas prerađuje u najsavremenijim aparatima, sudovima i kazanima. Kod destilacije na ovakvim kazanima imamo četiri poda gde se na svakom vrši pojedinačno destilacija tako da kod jednog procesa na ovom kazanu imate rezultat kao kod četiri destilacije na običnom. Ova rakija je čistija nego domaće, a zadržala je veći deo arome, pošto se ne radi prepek nego se odjednom dobija gotov destilat – kaže Vidosav Teodosijević.
Dodaje da su najkvalitetniji aparati za destilaciju kupljeni usred Srbije, u Gornjem Milanovcu, od firme koja svoje proizvode već izvozi za Škotsku, prestonicu viskija!
(Marija Raca)