Za Milicu Spasojević može se reći da ima ogromno srce u kom živi armija dece, jer ova žena iz sela Brđani u opštini Gornji Milanovac, odgajila je više od 50 mališana, od kojih je rodila troje. Davnih šezdesetih godina, uz podršku muža Filipa odlučila je da bude hraniteljka i u njihov dom prvi je stigao Zoran iz Bara, o kom Milica i danas priča sa ponosom dok gleda stare albume sa fotografijama.
Preporučujemo
75 godina ćutanja o tajnim grobnicama u Jagodini: Čovek podiže spomenik žrtvama, vandali ga uništili
Čudo u Nišu: Dečak (7) pao sa trećeg sprata kuće i nije mu ništa. Jedna stvar ga je spasila
– Kakav mi je lep kao slika! On je vršnjak sa mojim sinom i nikad ih nismo odvajali, imali su isto odelo za školu, isti džeparac, a naši prijatelji su ih često mešali, nisu znali ko je zapravo naše dete jer su sve imali isto – priča Milica.
Nakon Zorana, u dom Spasojevića došli su Dragan, Marko, Sanja, Radmila… pamti Milica imena svih koji su živeli u njenom domu i kojima je posvetila svoju ljubav i pažnju.
– Nekad je u našoj kući bilo oko desetoro dece i naše troje. Kad spremimo doručak, prvo sednu oni da jedu, pa onda mi. Nikad nije u našoj kući bilo svađe, niti ljubomore i zato je tačna ona izreka – kad čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna – priča ova hraniteljka.
Sva deca koja su boravila kod nje završila su školu i sada su porodični ljudi. Iz njihovog doma, šestoro mališana je usvojeno, dve devojke su se udale, a četiri momka su ispratili u vojsku.
Trenutke njihove zajedničke radosti, narušavali su upravo ti rastanci sa decom, koji su svima teško padali.
– Kad do toga dođe svi plačemo kao kiša. Sobu gde su spavali odmah spremamo, jer velika je tuga kad uđemo, a oni nisu tu. Ja sam za sve ove godine navikla na dečiju galamu i žamor, kad je kuća tiha i pusta, meni je sve neobično – priseća se Milica.
Svi koji su odrastali u ovoj hraniteljskoj porodici kad god su u prilici ne zaobilaze ovo porodično domaćinstvo u Brđanima u kom su dobili ljubav i stekli prave životne vrednosti.
(Telegraf.rs / Izvor: RINA)