Momčilo Paunović (63) ceo radni vek bio je automehaničar. Pošto živi u čistoj varošiciRudnik kraj Gornjeg Milanovca, a ima zemlje, zasadio je iz hobijaborovnicu i aroniju, pa od njih pravi vrhunska vina, likere, čajeve, džem. Iz još jednog hobija postao je prvi kućni proizvođač šampanjca u kraju, za šta je nagrađivan. Momčilo je uz posao i poljoprivredne hobije ikolekcionar– dokumenata, fotografija, rudarskih lampi i njima obogaćuje muzejske postavke u Šumadiji. Upravnik je Doma kulture na Rudniku.
Preporučujemo
Momčilo Paunović je penzioner, a aktivniji je nego mnogo studenata. Dokaz je da je čovek mlad sve dok u njemu ima radoznalosti, nešto ga zanima, uči i dela.
– Zavisno od prilike, ljudi me predstavljaju kao lokalnog istoričara, numizmatičara, automehaničara, poljoprivrednika, vinara… Sve me zanima – počinje da objašnjava Momčilo.
JEDINI KUĆNI PROIZVOĐAČ ŠAMPANJCA
On je zapravo automehaničar, bavi se popravkom malih motora, ali posao mu nikada nije bio sve, uvek ga je zanimalo još nešto. Družeći se sa lokalnim vinarom, dobio je 50 litara šire, soka koji se dobija gnječenjem grožđa. Tako je narednih godina postao jedini kućni proizvođač šampanjca u Šumadiji.
– Od te šire napravih prvo vino, pristojno. Onda sam počeo sam da učim o tehnologiji proizvodnje vina u kućnim uslovima i krenuo da pravim belo vino. Međutim, uhvatilo me je hladno vreme, nije moglo da fermentira do kraja. Nisam čekao proleće, pa sam ga flaširao, još jednom eksperimentišući. Napravih tako šampanjac koji je dobio srebrnu medalju na lokalnom takmičenju, jer nisam imao konkurenciju. Bio je odličnog kvaliteta, kako je komisija sastavljena od doktora sa Hemijskog fakulteta iz Beograda ocenila. I tako godinama, ali nemam s kim da se takmičim jer penušac niko ne pravi u kućnoj režiji – smeška se Momčilo.
Ali, vinarstvo nije bilo kraj interesovanja čuvenog automehaničara. Tako je, opet iz hobija, zasadio borovnicu na 20 ari. To mu je prošle godine donelo prinos od oko 7.000 evra. Malo li je, pita Momčilo.
BOROVNIČAR
– I sa borovnicom je počelo kao eksperiment. Učio sam u hodu, pravio vino, džemove, sušio borovnice, spravljao čajeve. Poljoprivredom se bavim 12 godina, na malim parcelama, ne “idem” na količinu nego na vrhunski kvalitet proizvoda. Dokaz za to su silne medalje koje sam dobijao na takmičenjima, ocenjivanjima vina i rakija u Aranđelovcu – priča Momčilo pokazujući okićene zidove.
Jedino što mu teško pada je što ne može da dobije zlatnu medalju, za vino od borovnice i vino od aronije, jer ih pravi samo on, pa nema s kim da se takmiči.
Ni sve navedeno nije zadovoljilo Momčilova interesovanja, pa je dalje istraživao i učio, te napravio liker od šipurka, koji je zapravo lek.
– Baza likera je kvalitetna lozova rakija koju sam pečem. Zaslađujem ga samo medom. Uzorak sam poslao prijatelju sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, on ga je nosio na analizu i rekao mi – kada se popije jedna čašica od 0,3 decilitra mog likera to je isto kao da ste pojeli kilogram voća – ponosan je Momčilo koji je napravio i likere od kafe i suvog grožđa, maline, aronije koju sam uzgaja.
ORGANIZUJE KONCERTE, IZLOŽBE…
A paralelno sa svim hobijima, Momčilo je i strastveni kolekcionar koji svojim zbirkama fotoaparata, radio aparata, starog novca, fotografija, rudarskih lampi i dokumentacije obogaćuje muzejske postavke u pola Šumadije. Zbog toga je od prošle godine angažovan u Domu kulture u varoši Rudnik kao upravnik. Organizuje koncerte, izložbe, književne večeri.
Na pitanje da li teško uklapa sve poslove i hobije i šta je tu posao, a šta hobi, Momčilo kaže da ne zna, samo ga mnogo toga zanima i uživa u onome što radi.
– Treba samo malo interesovanja, radoznalosti i volje. A danas je eksperimentisati i oprobati se u svemu najlakše, sve je na internetu. Kad tom znanju dodate malo ljubavi prema onom što radite i malo svoje mašte, biće sigurno dobro, šta god da radite – poručuje ovaj penzioner.
(Marija Raca)