Prva privatna škola u ovom delu zemlje: Ustanik je podigao u vreme Turaka za decu viđenih Srba

Iako vekovima pod Turcima, Srbi su pronalazili načine da steknu osnovna znanja i ne ostanu nepismeni. Slova i geografiju učili su u manstirima, ali ugornjomilanovačkom selu Lunjevica, pod patronatom bogatog trgovca Nikole Milićevića Lunjevice, 1807. godine formirana je prva privatna škola u zapadnoj Srbiji.

Preporučujemo

– Njegovo bogatstvo tada se procenjivalo na šezdeset hiljada dukata. U svom selu imao je nekoliko kuća i svaka je imala svoju namenu. U jednoj kamenoj napravio je učionicu i pisarnicu i tu su se osnovnom obrazovanju učila njegova, i deca viđenijih Srba.Učitelji su dolazili iz okolnih sela, a jedan čak i iz Osijeka. Sve ih je pošteno plaćao, a školovanje je trajalo nekoliko godina, najpoznatiji đak svakako je Jevrem Obrenović, rođeni Milošev brat – izjavio je za RINU Aleksandar Marušić direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.

Kroz klupe je prošlo na desetine seoskih đaka, ali školaje nakon Drugog srpskog ustanka prestala da postoji. Međutim, drvena kuća ostala je da seća na davna vremena kad se srpska istorija započinjala upravo iz takvih građevina. Danas je ona odolela zubu vremena, a od Narodne banke Srbije kupio ju je major Pantelija Mijatović, Solunac i sada tu žive njegovi potomci.

– Ova kuća je znamenito kulturno – istorijsko dobro i nema govora da će se ikad srušiti. Koliko nam finasije dozvoljavaju mi ćemo je rekonstruisati, ali na način da ona i dalje ostane autentična i da seća na prošla vremena. Naoružani znanjem iz literature ovde često dolaze i turisti, ali su prvu privatnu školu koja je napravljena u ovom delu Srbije posetili i visoki državni zvaničnici, kao i nekoliko ambasadora – kaže Milovan Petković, zet porodice Mijatović.

Pored toga što je ovde bila privatna škola, ovo gornjomilanovačko selo, upravo zahvaljujući Nikoli Lunjevici bilo je jedno od najrazvijenih u to doba. Kao jedan od najbogatijih Srba u to vreme, Nikola je na svom konaku često primao i bogate Turke i sa njima sarađivao, zato ne iznenađuje ono što su meštani tokom vremena pronalazili na svojim imanjima.

– Dok sam pravio kuću, pronašao sam ostatke turskog kupatila, što znači da su se ovde okupljali i provodili vreme Srbi i Turci zajedno. A koliko je Nikola Lunjevica bio sposoban govori i to da je do svojih kuća doveo vodu sa obližnjeg brda i postavio glinene cevi koje se i dan-danas nalaze u zemlji – priča meštanin Ilija Matijević.

Kuću Nikole Lunjevice u istoimenom selu često je posećivala i njegova unuka, kraljica Draga Obrenović i tu provodila vreme sa svojom porodicom. Tu je svojevremeno postojala i plantaža kestena jer je na plodnoj zemlji kod Bistrog potoka, kako kažu istoričari, upevalo sve što bi bilo posađeno.

(Telegraf.rs/ RINA)