U Družetićima kod Gornjeg Milanovca mogu se pohvaliti značajnim brojem višečlanih porodica. Nije retkost da u domaćinstvima žive četiri generacije, a u seoskom vrtiću sve je više dece.
Da ostanu na porodičnim imanjima u pranjanskom kraju odlučilo se dosta mladih bračnih parova. Među njima su i Rajčevići iz Družetića koji imaju četvoro dece.
Preporučujemo
Sudar na magistralnom putu Užice – Čajetina: Delovi automobila rasuti po kolovozu
5 dana u mraku sela kod Vranja: Ljudi se zatvore u kuće i sa baterijama čekaju srednjoškolce iz druge smene
”Mnogo je lepo i međusobno se pomažemo. Kad oni dođu iz škole, ako ne znaju neki zadatak, ja im pomognem”, kaže Dunja Rajčević iz Družetića za RTS.
Uz poljoprivredu Rajčevići se bave preradom voća i povrća, a najmlađima nije teško da čim završe domaće zadatke roditeljima pomognu i u drugim poslovima.
”Uopšte ne izbegavaju ni te obaveze, jer navikli su uz nas i ne predstavlja ni njima to neki da kažem neku baš veliku obavezu. U skladu sa njihovim uzrastom im mi dajemo te posliće”, navodi Milica Rajčević iz Družetića.
Mnoge porodice u suvoborskom kraju imaju više od dvoje dece i punu kuću radosti.
Aleksandar Rajčević iz Družetića ističe: ”Svaka porodica i na selu i u gradu treba da ima puno dece i sa više dece se onako lakše i organizujemo i moja je želja uvek bila da kad ostvarim porodicu – da imam više dece.”
Život na selu je izbor i mladih Vlaškovića u čijoj porodičnoj kući sada živi četiri generacije.
”Eto, hvala Bogu imamo prinova kol’ko ‘oćeš, momčići i omladina. I lepo je da omladina ostane na selu, ko će…”, kaže Koviljka Vlašković iz Družetića.
Milan Vlašković dodaje: ”Kad smo se uzel,i žena mi krenula na fakultet i živeli smo u gradu to neko vreme, ali smo u isto vreme dobili i najstarijeg sina i tako smo i studirali sa njima zajedno i rešili smo da se vratimo na selo i da tu nastavimo da radimo i da živimo.”
Da Družetići imaju budućnost potvrđuje i veliki broj dece upisane u seoski vrtić.
”47 trenutno upisane dece u vrtiću imamo. Dvanaest bebaca malih i ostalo je sve to mešovita grupa, 20 i nešto i 15 predškolaca”, navodi Jelena Vlašković.
”Lepo je imati tri brata”, ističe Andrej Vlašković. “Oni su veoma dobri. Nikad nisam sam, uvek su mi oni tu kad mi nisu tu drugari.”
Selo u kome svakodnevno odjekuje dečija graja udaljeno je tridesetak kilometara od Čačka i nešto više od Gornjeg Milanovca.
(Telegraf.rs)