Srbin otkriva kako se živi na Šri Lanki 7 meseci nakon uskršnjeg masakra kada je poginula 321 osoba

Danas se navršava sedam meseci od terorističkog napada na Šri Lanki u kojem je na katolički Uskrs poginula 321 osoba. U tri grada i osam eksplozija povređeno je još oko 520 ljudi. Gornjomilanovčanin Petar Prokić, koji proteklih osam godina živi i radi kao menadžer hotela na ovoj ostrvskoj državi u Indijskom okeanu, otkrio nam je kakve su prilike u zemlji od tog 21. aprila godine na izmaku.

Kako bi to Srbi inače rekli, a Petar i u inostranstvu potvrdio, masakr je viđen kao svako čudo – za tri dana dosta. Mada se činilo da je posredi nešto veliko, jer su svetskim medijima putovale informacije o osveti za takođe terorističi akt na Novom Zelandu, u kojem je 15. marta u pucnjavi u dve džamije za vreme jutarnje molitve bilo 50 žrtava, rekao nam je da ta tema već dugo nije u fokusu stanovnika.

Preporučujemo

To objašnjava činjenicom da su tragičnu priču upletene manjine. Naime, 75 odsto stanovništva Šri Lanke čine budisti, koji su ujedno predstavnici političke i intelektualne elite. Prema Petrovim rečima, malobrojni hrišćani i muslimani se drže u slozi.

Povod za prevrat

– Hrišćani su organizovali mise, a kardinal je oprostio sve. Nije narod muslimanski počinio pokolj, već su to učinili teroristi – kaže ističući stav koji je ugnjetanima poslužio da se pomire sa sudbinom, ne tražeći pravdu i bez protesta, kao i da su najburnije reagovali ponovo i samo budisti: – Spalili su neke džamije, bilo je nemira u muslimanskim selima. Oni su se više bunili da bi smenili vlast zbog “neuspelog vođenja zemlje”.

I uspeli su. Na mesto predsednika Šri Lanke odabran je novi, desno orijentisani, Gotabaja Radžapaksa, koji je položio zakletvu pre tri dana; što i nije prvi slučaj ideološkog zaokreta društva nakon što spoljne pretnje nekom narodu postanu njegova stvarnost. Za razliku od maskra, ova tema jeste u žiži interesovanja. Naš zemljak kaže – i strane javnosti.

– Ovde je 30 godina trajao građanski rat, koji je završio bivši predsednik Mahinda Radžapaksa i postao heroj, a posle i najbogatiji. Smenjen je na preprošlim izborima, potom se desio teroristički napad, pa je sad smenjena ta vlast, a vratio se rođeni braat tog starog da bude predsednik. On je bio general u ratu sa Tamilima, pa se strani mediji sad vraćaju na temu da li je on zapravo počinio ratne zločine, jer je rat završen krvavo – ilustruje nam (ne)poznate političke prilike o odnosu sa drugom po veličini etničkom zajednicom na Šri Lanki.

Dodaje i da je cela porodica u vlasti, te da su deca, stričevi i žene – ministri i “vlasnici pola zemlje”.

Osam eksplozija ukupno

Tog 21. aprila odjeknulo je u prvoj polovini dana u tri crkve, za vreme uskršnje mise, i u tri hotela. Preostale dve eksplozije dogodile su se u pregrađu nekoliko sati kasnije. Osim hrišćana nastradali su i turisti, a sahrana prvih bleda je uspomena u nedalekoj prošlosti. Petar kaže da su grupno sahranjeni na malom hrišćanskom groblju, jedni do drugih.

Ipak, od tog dana preduzete su neke mere. Kako nam je rekao sagovornik, pojačana je kontrola na aerodromu i na ulazu u turističke atrakcije. Nedugo posle nemilog događaja, zabranjeno je i da žene muslimanske ispovesti pokrivaju lice. Danas, tek sedam meseci kasnije, situacija nije ista.

– Negde na privatnom autobusu piše da ne sme, al’ ovde svi nose nikab, tako da je sve okej – kaže Petar o situaciji u društvu u kojem se, ocenjuje, danas ne oseća ni napetost posle dramatičnog stradanja.

Od kobnog 21. aprila, očekivano, broj turista je opao. Sreća u nesreći, po zemlju koja zarađuje od turizma, bila je ta što je tada inače kraj sezone. Monsuni donose svakodnevne kiše do kraja maja, pa gostiju i nema. Ipak, oni koji su želeli da vide lepote Šri Lanke nezavisno od okolnosti, našli su se u problemu.

–  Kako su vlade većine zemalja savetovale svoje građane da ne putuju zbog visokog rizika, turističke agencije su ukinule putničko i zdravstveno osiguranje, što je dodatno demotivisalo ljude da dođu – objašnjava Petar, i sam turistički radnik.

Život ide dalje

Ipak, iznenadilo ga je što je preporuka neočekivano brzo povučena, pa su turisti, zanimljivo, prethodnog meseca nadmašili broj bukiranih noćenja u odnosu na oktobar 2018. Božić i Nova godina su već rasprodati, ali Petar otkriva i malu tajnu.

– Većina hotela je takođe korigovala cene, do čak 50 odsto popusta, što je dalo očekivane rezultate – kaže nam napominjući da je dužina obale 1.700 km, da je klima tropska, temperatura u proseku 29 stepeni, a Indijski okean topao, što zemlju u kojoj se svačega nagledao čini, sam ocenjuje, idealnom turističkom destinacijom.

Okean je ujedno prirodno bogatstvo i veliki oslonac domaćinstvima.

– Šri Lankanci zive u komunama, u porodičnim kućama, gde svako ima svoje polje pirinča i okean kao nepresušni izvor ribe. Topla klima pogoduje kultivisanju egzotičnog voća i povrća – kaže dodajući da su u centralnom delu zemlje nepregledne plantaže čaja i cimeta, čiji su vodeći svetski izvoznici, te da se ljudi ne žale na ekonomsku situaciju: – Prosečna plata je daleko ispod zapadnjačke, ali ovo je zemlja osmeha.

Zna, nažalost, da su osmesi i ranije spadali sa lica građana. Cunami je 2004. odneo 30.000 života, a na hiljade stanovnika ostali su bez domova. Ovo je bio i ozbiljan udar na turizam, jer je većina hotela uz obalu potpuno uništena. Donacije međunarodne zajednice, ali i privatna ulaganja, učinile su čudo.

Tamošnje stanovništvo, dakle, ne plače nad svojom sudbinom, ali ni nad tuđom. Ne samo da se više ne govori o nastradalima u terorističkom napadu koji se završio u danu, pre sedam meseci, već se ne spominje ni višedecenijski rat sa separatistima koji je ugušen 2009. godine. Ipak, Petar kaže da u ovom slučaju i strah igra ulogu.

–  Partija koja je oslobodila zemlju i dalje je aktivna i veoma uticajna, pa bi ih pogrešno protumačeni stavovi doveli u neprijatnu sitauciju – objašnjava dodjući da su posledice još vidljive na severu, odakle su se tzv. Tamilski tigrovi borili za otcepljenje.

(Bojana Petrović)