Tradicionalne biljne kulture vratile stari sjaj: Evo zašto je dobro gajiti beli luk i krompir

Poslednjih godina u poljoprivredi je bilo u trendu gajiti neobične vrste voća i povrća, pa su tako nicale banane na jugu Srbije ili pak lavanda u Šumadiji. Međutim, neke tradicionalne biljne kulture, poput luka i krompira, ipak se vraćaju na velika vrata jer kilogram belog luka drži cenu od 650 dinara, a rod krompira je prvoklasan u selima Zapadne Srbije.

Beli luk je povrće koje ima bogatu nutritivnu vrednost. U njemu se nalaze vitamini karoten, vitamin C, E, B1, B2, B3, kao i minerali natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, sumpor. Smatra se da su ga koristili još u drevnom Egiptu, Grčkoj i Rimu. Ova biljka ima brojna lekovita svojstva, a neka istraživanja pokazuju da može delovati i antikancerogeno.

Blic preporučuje

Rodilo 40 tona po hektaru: Brković iz sela Teočin ne odustaju od proizvodnje krompira

Ovo su top biznisi u poljoprivredi! Zarada i preko 5.000 evra, a ulaganja minimalna

Tatjana sadi domaću biljku koja odlično rađa: Sve radi ručno, a na zaradu se ne žali

Iako je Kina najveći proizvođač belog luka na svetu, domaća sorta “Bosut” je ove godine naročito rodila u Banatskom dvoru u dvorištu Tatjane Mandić, koja je tradiciju gajenja luka nasledila od babe Anke poreklom iz Like. Ona je navela da je ova vrsta vrlo zahvalna za uzgajanje jer je dosta otporna.

– Do sada nije bilo nikakvog obolevanja, jedino kada je sušniji period desi se da ljuska bude žuća nego inače ali to ne utiče na sam plod – rekla je ona. U njenoj bašti se sve radi ručno, pa je proizvod potpuno organski.

Sadnja belog luka

Beli luk se sadi u jesen, tačnije sredinom oktobra, a vadi se krajem juna kada stabljika požuti. Takođe, moguće ga je saditi i u proleće, ali u tom slučaju stiže krajem avgusta. Optimalna temperatura za gajenje je 18-22 °C, a u periodu dozrevanja mora biti oko 26 stepeni celzijuesa. Neophodno je da zemljište bude plodno i rastresito sa dovoljnom količinom vlage.

Kako se još navodi na sajtu “Agroklub”, na ravnom zemljištu sadi se u redove razmaka 30 cm, a u redu razmak češnjeva treba biti 10-12 cm, dubina sadnje u jesen je na 4-5 cm, a u proleće 2-3 cm. Nakon vađenja je neophodno sušenje, što potvrđuje i Tatjan, koja je još navela da oni “prave buntove po 30 komada koje vežu i kače na kotarku gde ima promaje, a tamno je i da se suši. Nakon malo više od dve nedelje krećemo sa čišćenjem”.

Nega useva podrazumeva slične postupke kao i za većinu drugih biljnih vrsta, a to su borba protiv korova, navodnjavanje, prihrana i zaštita d biljnih bolesti i štetočina.

Kada je beli luk prva, a kada duga klasa?

Da bi beli luk bio okarakterisan kao prvoklasni prema evropskim standardima, glavice moraju biti cele, pravilnog oblika, dobro očišćen, koren lepo odrean, a čenovi moraju biti čvrsto vezani. Veličina glvice mora biti 45 milimetara, a razlika između najveće i najmanje glavice u jedinici pakovanja najviše 20 milimitara, piše Agroklub.

Norme evropskog tržišta kvaliteta za “drugu klasu” dopuštaju da spoljne ljuske puknu, da lukovice imaju nepravilan oblik, a u jednoj glavici je dopušteno da fale naviše 3 čena.

Lekovita svojstva belog luka

Beli luk ima specifičan miris, pa ga zbog toga mnogi izbegavaju u širokom luku. To je greška jer su benefiti ovog povrća izuzetni, a to je jedan od razloga velike potražnje za njim.

Opštepoznata su njegova antigljivična, antibakterijska i antioksidativna svojstva. Zatim, on se koristi i za smanjivanje krvnog pritiska, visokog holesterola, a umanjuje i rizik od srčanog i moždanog udara, i jača krve sudove. Važno je istaći njegovo antibiotsko dejstvo. Zanimljivo je da je sve više naučnika koji govore o antikancerogenom dejstvu belog luka.

Dobri prinosi krompira uprkos otežanoj proizvodnji

Vremenske prilike u Srbiji, ali i u svetu, najviše su glavobolje zadale poljoprivrednicima. Milan Brković iz gornjomilanovačkog sela Teočin kaže da je prinos krompira ove godine bio zadovoljavajuć uprkos “stresnoj godini”, kao i da je kvalitet u Zapadnoj Srbiji prvoklasan.

"kvalitet i rod za ovu godinu je sasvim zadovoljavajući, s obzirom da je sezona bila stresna" — “Kvalitet i rod za ovu godinu je sasvim zadovoljavajući, s obzirom da je sezona bila stresna”

Iskušenja u poljoprivredi su bila brojna od nepogoda, visokih temperatura, do problema oko navodnjavanja, ali je rod dobar, sudeći po tome da, kako kaže Brković, ima njiva gde je prinos bio ispod 20 tona po hektaru, a na pojedinim parcelama i do 40 tona po hektaru.

Upravo kvalitetom se diče Brkovići jer imaju dugogodišnje kupce koji im dolaze na adresu i kupuju krompir, a određana količina se šalje za Beograd, Čačak i Gornji Milanovac.

Upozorio je da količine pod krompirom opadaju iz godine u godinu, a prema njegovom mišljenju, najminimalnija cena bi trebalo da bude 50-60 dinara.

Otkud krompir u Srbiji?

Krompir je poreklom iz Južne Amerike, tačnije sa peruanskih Anda, a u Evropu su ga doneli španski moreplovci nakon što je osvojeno carstvo Inka. U Srbiju ga je doneo Dositej Obradović, koji se pomučio da narodu približi ovu biljku. Iako je sada u Srbiji jedno od najomiljenijih namirnica, s početka nije bio lako prihvaćen. Otad postoji izreka da je “Dositej je Srbima doneo krompir i prosvetiteljstvo. U narodu, krompir se odlično primio“.

Postoji nekoliko sorti krompira i od toga zavisi vegetacioni period. Postoje rane sorte kojima je potrebno 60-80 dana do zrelosti, zatim srednje rane sorte, 80-100 dana i srednje kasne 100-130 dana. Kasnim sortama treba preko 130 dana.

Solanum tuberosum, kako se na latinskom kaže krompir, sadi se od sredine marta do početka aprila u ravničarskim predelima, a u visinskim od početka do kraja aprila. Minimalna temperatura zemljišta pri sadnji mora biti 6-8 °C.

Neposredno nakon vađenja krompira se odvajaju stare i oštećene krtole, a potom se čuva na tamnom i hladnom mestu.

Krompir je poreklom iz južne amerike — Krompir je poreklom iz Južne Amerike

Krompir i zdravlje

Krtola krompira procentualno sadrži najviše vode i to oko 72 procenta, zatim skrob, belančevine, složene ugljene-hidate, a ima vrlo mali procenat masti. Bogat je i vitaminima C i B, a sadrži i kalijum, magnezijum i gvožđe.

Krtola je jedini jestivi deo, dok je preostala biljka otrovna jer sadrži alkaloid solanin.

Način obrade utiče na nutritivna svojstva krompira. Preporučuje se konzumacija skuvanog i ohlađenog krompira jer tada ima nizak glikemijski indeks.

Pozitivno deluje na nervni sistem i kardiovaskularno zdravlje jer sadrži vitamin B. Takođe pomaže kod bolova u stomaku, odnosno želucu. Preporučuje se i sportistima jer sadrži neophodne elektrolite.

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.