Gde se nestade ‘’Čista Srbija’’?

Voda koja danima izvire na dva mesta u Ulici Vukice Mitrović u naselju Vinogradi, ‘’gejzir’’ u Crnogorskoj ulici u naselju Bresnica, kanalizaciona voda koja curi niz Atinsku ulicu u naselju Aerodrom, kanalazaciona voda koja se sliva niz ulicu Madena Mladenovića u Stanovu. Ovo su problemi Kragujevčana sa vodovodnom i kanalizacionom mrežom i to samo u poslednjih mesec dana.

Bar deo, ako ne i celokupni problem, trebalo je ili bi trebalo da bude rešen u okviru nacionalnog programa ‘’Čista Srbija’’, a koji u Kragujevcu uključuje tri ekološka projekta. Među njima je i rekonstrukcija i izgradnja 360 kilometara kanalizacione mreže, što je za 5 kilometara više od one postojeće, prema podacima JKP ‘’Vodovod i kanalizacija’’ iz 2024. godine.  

Na sajtu grada Kragujevca za program ‘’Čista Srbija’’stoji da je opredeljeno (za sva tri projekta među kojima su i tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i nova deponija), preko 300 miliona evra. ‘’Ali ono što je značajnije od finansijskog iznosa svakako je poboljšanje kvaliteta života Kragujevčana’’, rekao je tada zamenik gradonačelika Kragujevca, Ivica Momčilović.

Ovo obećanje sa prognozom dato je na Radio televiziji Kragujevac  još 2. decembra 2021. godine. Nepunih mesec dana ranije, na sajtu ‘’Čiste Srbije’’ i zvanično se pojavio Kragujevac, kao deo ovog velikog nacionalnog projekta. Koliko je od tog obećanja ispunjeno i zaista došlo do Kragujevčana, nismo uspeli da saznamo, jer do završeka ovih redova od Uprave grada, nismo dobili odgovore. Nejasno je i da li projekat i dalje traje, jer ni na pomenutom sajtu ‘’Čiste Srbije’’ na kojem se navodi da je reč o delu projekta ‘’Srbija 2020-2025’’, izuzev početne vesti o aktivnostim iz Kragujevca, nema ni slova više. Šta više, za poslednja dva meseca započeti su projekti u Kučevu, Doljevcu, Inđiji i Subotici. O gradu na Lepenici posledni zapis je ujedno i prvi, odnosno onaj od 2021. sa galerijom fotografija tadašnjeg ministra građevinarstva i infrastrukture, Tomislava Momirovića i kineskim partnerima na projektu CRBC-om.

Otkud kanalizaciona mreža u budžetu za 2024?

Više od 2 miliona evra opredeljeno je početkom 2024. godine u budžetu grada Kragujevca za ‘’izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže’’. Na koji način je ovaj novac raspoređen nije poznato (odnosno koliko je utrošeno za sanaciju vodovodne, a koliko za sanaciju kanalizacione mreže), ali pitanje koje se i tada nametnulo jeste – čemu izdvajanje novca za kanalizacioni deo, ako projekat ‘’Čista Srbija’’ i dalje traje?

Zvanično, trenutno nema informacija o obimnijim radovima na kanalizacionoj mreži u Kragujevcu, iako JKP ‘’Vodovod i kanalizacija’’, prema obaveštenjima, redovno sprovode sanacije kvarova.

Ipak ono što sa sigurnošću znamo jeste da je trideseti kilometer ‘’pao’’ krajem februara 2024, o čemu je izvestio već pominjani, tadašnji zamenik gradonačelnika, a sadašnji predsednik Skupštine grada, Ivica Momčilović.

Momčilović je tada istakao da je obišao gradilišta u Maršiću, Grošnici i Bresnici i da se „nakon pauze zbog vremenskih uslova radovi u okviru projekta ’Čista Srbija’ vraćaju predviđenoj dinamici”. Tada je dodao i da je u tom trenutku izgrađen 31 kilometar, te da je ‘’ostalo još 11’’. Ipak do kraja 2025. nije urađeno ni tih preostalih 11 (što bi ukupno bilo 42), već svega 37 kilometara.

Matematika kaže da je najavljenih 360 od strane predsednika Skupštine grada iliti nešto više od 330 kilometara kanalizacije koliko, i dalje, stoji na sajtu ‘’Čiste Srbije’’, 8 i po puta, odnosno 7,8 manje u odnosu na najave. Matematika kaže i da je do ovog trenutka urađena zapravo razlika u kojoj se gradski i državni podaci ne slažu (360km grad – 330km ministarstvo = 30km višak). Pomenutih 42 kilometara mogu se povezati sa prvom fazom projekata. Krajem 2021. godine, tačnije 11. novembra, kada je u Kragujevcu zvanično i započeta realizacija projekta ‘’Čista Srbija’’ u Ulici Milivoja Brankovića Sićka u naselju Beloševac, pominjano je upravo tih 42km u okviru prva faze radova. Razlika je pak u tome, što je kraj ovih radova trebalo da bude krajem 2022. godine. Posećanja radi, sada je kraj 2025.

Kako je potpisan Ugovor i šta se u njemu nalazi?

Te 2021. godine, uz veliku medijsku pompu potpisan je ugovor između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kineskih investitora CBRS i predstavnika 14 lokalnih samouprava, za realizaciju ‘’najvećeg projekta izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture ‘’Čista Srbija’’, sa cenom radova od vrtoglavih 3,2 milijarde evra.

U 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije (sada 77), planirani su radovi na kanalizcaionoj mreži u dužini od tačno 5.206.679,31 kilomatara, ali i već pomenuta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, te sanacija i izgradanja deponija za tretman čvrstog otpada.

U Kragujevcu je prema tim najavama trebalo da se grade čak dva postrojenja za preradu otpadnih voda, jedan umesto onog dotrajalog u Cvetojevcu, a drugi u Stragarima. Kada je reč o regionalnim deponijama, za centralnu u šumadijskom okrugu opredeljeno je mesto Vitlište (na tromeđi Kormana, Maršića i Gornjih Komarica), nakon čega bi sadašnje smetlište u Jovanovcu (koje odavno ne zadovoljava stadarde), trebalo da bude zatvoreno.

Vratimo se sada na ono potpisivanje ugovora s početka ovog dela teksta. Jedna od klauzula u ugovoru bila je rok za završetak svakog od projekata. U klauzuli stoji da ‘’ne može da bude duži od 39 meseci’’, uključujući i probne radove. Opet onom prostom matematikom vođeni, taj rok je istakao krajem 2024. godine.

Glavna zamerka projektu od strane stručne javnosti bila je ta da nisu ispoštovani evropski standardi sadržani u domaćim zakonima, a tu se pre svega misli na to da ni za jedan od ovih projekata, nije raspisan javni tender za izbor investitora, ni izvođača radova. Poslovi sa Kinezima ugovoreni su direktnom pogodbom.

Možda i glavna ‘’manjkavost’’ ovog projekta jeste to što su najpre napravljeni spiskovi predviđenih radova i zbirna vrednost za sve, a da prethodno nije postojao ni jedan konkretni projekat. Bilo da je reč o kanalizacionim mrežama, deponiji ili postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.

I tu se vraćamao na Kragujevac. U zvaničnom dokumentu objavljenom na samom počektu projekta ‘’Čista Srbija’’ za konkretna naselja ili mesne zajednice navedeno je tačno u centimetar koliko će biti napravljeno kanalizacije. Kineska preciznost, rekli bi mnogi, ali je ova ‘’preciznost’’ upitna, jer u trenutku objavljivanja ugovora nije bilo ni jednog izvođačkog projekta za te radove. Svi projekti rađeni su naknadno, uz trasiranje u hodu, koje sa sobom uključuje i izmene u zavisnosti od brojnih imovinskih i drugih neslaganja. Tako je dao sada projektovano oko 40 kilometara kanalizacije, dok i dalje nije poznato kako će izgledati preostalih 300km. Pitanje koje se nameće samo glasi, kako se onda na samom počektu sa preciznošću u centimer znala dužina kanalizacione mreže i njena cena od 190 miliona evra?

Šta je sa Vitlištem?

„Planirana je izgradnja regionalonog centra za upravljanje komunalnim otpadom sa postrojenjem za njegovu preradu kapaciteta 250 tona na dan, sa svim pratećim sadržajima (deponijom, postrojenjem za preradu procesne vode, upravnom zgradom…). Termovalorizator će proizvoditi električnu enegriju i toplu vodu koja se može koristiti za grejanje objekata… Predviđena je i sanacija postojeće nesanitarne deponije u Jovanovcu. Regionalnom centru Kragujevac priključiće se i opštine Knić, Topola, Rača, Aranđelovac, Gornji Milanovac, Rekovac i Batočina’’, stoji i dalje na sajtu ‘’Čista Srbija’’.

I dalje, jer je ovo napisano 2021. godine, a samo u toku 2025, deponija u Jovanovcu gorela je više puta. Pomenuto smetlište, koje je i dalje u funkciji, uprkos davnom probijanju svi mogućih barijera bezbednosti, i koje važi za ‘’tempiranu ekološku bombu’’, po svemu sudeći do daljeg će biti jedino u upotrebi. Planirano Vitlište više se i ne pominje, dok je rok za njegovu izgradnju istekao krajem 2024.

Kada je 2021. godine u Kragujevcu počela realizacija ovog velikog ekološkog projekta, tadašnji ministar Tomislav Momirović rekao je da je za „izgradnju regionalne deponije sa spalionicom u Kragujevcu odrađeno 118 miliona evra i da je ta investicija ugovorena sa kineskom korporacijom CRBC”. Šta je bilo sa 118 miliona evra nije poznato, ono što znamo jeste da za Vitlište nije položen ni kamen temeljac. A u međuvremenu je samo gradska uprava nešto uradila, ali to su tek prethodne neophodne procedure.

Zamrznuta druga faza ‘’Čiste Srbije’’ u Kragujevcu?

Da li je Kragujevac ‘’ispao’’ iz projekta ‘’Čista Srbija’’, pitanje je koje je trebalo postaviti još 2023. kada se na potpisivanju ‘’druge faze’’ projekta u Vladi Srbije, nije našao gradonačelnik Kragujevca, Nikola Dašić.  

I zaista, na sajtu „Čista Srbija” još 12. maja 2023. godine objavljeno je da su potpisani aneksi ugovora, čime je praktično započeta druga faza projekta, te da su ugovori „potpisani sa još osam lokalnih samouprava”. Ovo može da se tumači da su one pridodate onima koje su već ranije potpisale, ali i ne mora. Tadašnji ministar građevine Goran Vesić izjavio je da ukupna investicija Projekta „Čista Srbija” iznosi 3,5 milijardi evra, a da je ukupna vrednost projekata potpisanih sa ovih osam opština 213 miliona evra.

Portal Glas Šumadije uputio je i Javno komunalnom preduzeću ‘’Vodovod i kanalizacija’’, pitanja u vezi sa projektom ‘’Čista Srbija’’, s akcentom na tome dokle se u samom projektu stiglo i kada se očekuje nastavak radova. Kratko su nam odgovorili da oni nisu deo projekta. Ako nam i od Gradske uprave Kragujevca stigne odgovor da ni oni nisu deo projekta, matematika oko manjak i viška kilometara biće onda sasvim jasna. ‘’Dvaput niša je ništa. Crva nije ni bilo.’’

Opširnije o kineskim investicijama i slučajevima u drugim gradovima Srbije čitajte na portalu Nove ekonomije https://novaekonomija.rs/price-i-analize/kina-gradi-a-srbija-placa-da-li-celicno-prijateljstvo-s-pekingom-donosi-investicije-ili-dugove