Povodom igranja fudbalera Radničkog 1923 u Leskovcu, oglasila se organizacija Za Kragujevac – Znamo se, na čijem je čelu dr Miroslav Stojanović Džiga. Saopštenje prenosimo integralno:
U sportskom delu svakako veliki uspeh FK Radnički, izlazak u Evropu, koji je razgalio srca kragujevačkih navijača, posebno kad se uzme u obzir da manje više svi ostali klubovi iz sportske porodice Radničkog, izuzev vaterpolista tavore.
Ono što svakako ostavlja opor utisak je stanje fudbalskog stadiona „čika Dača“, godinama unazad, po obećanjima vlasti, kao i samog predsednika Vučića, isti se iz polusezone u polusezonu ruši, gradi se novi velelepni, defiluju idejna rešenja, raspisuju konkursi koji se zatim poništavaju pa započinju novi postupci i tako godinama a sam stadion je u sve lošijem stanju. Sedišta za gledaoce na jugu i severu ne postoje, sanitarne prostorije takođe, reflektori misaona imenica a sam teren je loše održavan, te se biraju tereni van Kragujevca, čas u Trnavu, pominjao se Gornji Milanovac, da bi Radnički na kraju završio ni manje ni više nego 200 km od Kragujevca u Leskovcu na početku nove fudbalske sezone.
Podaništvo, partijsko poslušništvo, nezainteresovanost da se bilo koji problem rešava van mišljenja Beogradske centrale, nedostatak bilo kakve logike i vizije da se nešto uradi u svom gradu onemogućili su najjednostavniju stvar da se na vreme krene u rekonstrukciju stadiona kako bi bio spreman makar za domaća takmičenja. Najnovija najava čelnika kluba da se kreće u rekonstrukciju stadiona i da će sve biti gotovo za dva meseca, do oktobra, nameće logično pitanje. Zbog čega sve to niste uradili na kraju prosle sezone kako bi stadion bio spreman za početak nove sezone? Zbog ovakvih loših odluka, grad i lokalni ugostitelji su na gubitku, dok će ljubitelji fudbala i navijači Radničkog imati dodatne troškove.
Sramno je da u ovom gradu niko iz vlasti nije imao za toliko razuma i petlje da se suprostavi svim ovim najavama, obećanjima, licitacijama i zaluđivanjima iz Beograda svih Kragujevčana, te da okonča ovu tragi-komediju koja svakom normalnom građaninu vređa zdrav razum. Niko čak nije smeo ni da konstatuje, ni Gradski većnik za sport kao najodgovorniji , kako se dovodi u pitanje opstanak kluba, jer bez navijača klub jednostavno može da „potone“. Igranjem prvenstvenih utakmica u narednih tri četiri godine u Leskovcu, dovodi se u opasnost da fudbaleri Radničkog ostanu na podršci od 100 do 200 najupornijih ljubitelja fudbala koji će to moći u finansijskom smislu da izdrže a i u svakom drugom s obzirom na udaljenost Leskovca od Kragujevca i pored toga što fudbaleri Radničkog sada po svojim igrama i ponašanjem zaslužuju podrško od minimum petnaest hiljada duša.
Za ovu naprednjačku vlast jedini izlaz za bezrezervnu poslušnost koju gaji prema vrhu stranke je da se pripoje Beogradu, pa da i zvanično postanemo Mladenovac.
