Transparentnost rada državnih organa, institucija i uopšte svih javnih nivoa organizacije i delovanja republičke, gradske, opštinske i majnjih lokalnih jedinica, bazični je preduslov postojanja i funkcionisanja demokratskog društva i svakog modela državnog uređenja po kojem se neka zemlja i njene uže administratvne zajednice zasnivaju na vladavini volje i prava naroda preko njegovih reprezenata, dakle različnitih oblika same demokratije, od posredne do direkne.
Ovaj pojam, iako u Srbiji umnogome obeznačen poslednjih decenija prekomernom, često trivijalnom upotrebom u javnopolitičkom narativu, nepristupačan, pomalo odbojan prosečnom delu stanovništva kao nekakva novotarija, kao tuđa reč i nešto što dolazi u terminološkom paketu iz „uvoza“, sa sve recimo „mrskim“ NVO i ostalim „podvalama sa Zapada“, postao je i ostao zaglavljen kao strano telo u razumevanju i percepciji većinske populacije u Srbiji. Narod je, zapravo, nedovoljno razume, vladajuće strukture nedovoljno realizuju.
Međutim, ona je sve samo ne nešto strano . Ne radi se, dakle, ni o čemu novom ili bespotrebnom. Naprotiv, ne postoji bolji princip, označen ovom rečju, koji više može pogodovati tom istom narodu, čuvati njegovu volju, sprečavati njenu zloupotrebu i držati narodne predstavnike u vlasti podalje od parcijalnog štetnog interesa, korupcije i loših odluka. Ona znači providnost, u ovom smislu tačnije – vidljivost i/ili istaknutost, odnoseći se na demokratsko pravilo da sve što predstavnici naroda – popularno nazvani vlast – rade, odluče i sprovode, a naročito kuda usmeravaju i na šta troše novac građana, mora biti tim građanima u svakom trenutku vidljivo. Bez transparentnosti, naime, svaki demokratski proces, od izbora do rada, pa i samog postojanja demokratskih organa uopšte, poput skupština narodnih predstavnika na primer, potpuno je besmislen. Takva zajednica se bezmalo prirodnim putem i inercijom kvari i propada, sa najvećom štetom baš po narod i pojedinca. To su još antički Grci odlično znali i na to upozoravali.
Dva i po milenijuma kasnije, u Srbiji još na tom planu postoji i deluje jedan preddemokratski antagonizam: vlast se trudi da sakrije, narod traži da otkrije. Uglavnom, bez mnogo uspeha. To ne čudi imajući u vidu prethodno pomenuto nerazumevanje svojih prava po osnovu ovog pojma, ali i nedovoljno utemeljene mehanizme, koji bi trebalo tu transparentnost da obezbede, tako da ona ne bude parcijalna, propagandna i tendenciozna. A to su u načelu:
1. Zakonska obaveza lokalne samouprave (države) da javno ističe procese odlučivanja, odluke i sprovođenje odluka putem svojih kanala obaveštavanja, poput internet sajtova, drugih medija, Službenog glasnika i slično;
2. Stalna pristupačnost, odnosno dostupnost i prohodnost građana lično ka svim organima odlučivanja po iskazanoj potrebi;
3. Ustavom zagarantovano pravo građana na pravovremeno, objektivno i tačno informisanje o poslovima i postupcima lokalne samouprave putem medija, kao i prava medijskih radnika na podatke, pitanja i objavljivanje saznanja od javnog značaja.
Najtemeljnijim ispitivanjem čitavog niza podkategorija, koje definišu transparentnost i stepen ostvarenosti ovih procesa, u Srbiji se bavi, pogađate, upravo jedna NVO – „Transparentnost Srbija“. Oni sebe pozicioniraju kao nestranačku, nevladinu i neprofitnu organizaciju, usmerenu na borbu protiv korupcije. Kako navode, najvažniji cilj im je povećanje transparentnosti rada državnih organa jer je to način, osim ostalog, se se spreči zloupotreba javnih ovlašćenja u privatne svrhe. Zbir parametara koje su ispitivali i ocenjivali, izražavaju kroz „indekst transparentnosti lokalne samouprave (LTI)“, a predmet istraživanja im je i opština Gornji Milanovac, s manjim prekidima, od 2015. do danas. U maju su objavili rezultate do koji su došli ove godine, i o tome obavestili predsednika opštine, Dejana Kovačevića, kao i načelnika Opštinke uprave, Dejana Veljovića.
Naslanjajući se na prvi tekst našeg GMInfo projekta po ovoj i srodnim temama, gde smo pomenuli konačan rezultat, navešćemo i neke pojedinačne karakteristike koje se tiču transparentnosti rada naše lokalne samouprave. Podsetimo, Gornji Milanovac na ovom rangiranju ima indeks 48, na skali od 0 do 100, i nalazi se na 66. mestu od 145 rangiranih jedinica lokalne samouprave.
– To je bolje u odnosu na indeks transparentnosti 2021, za 8 poena i za 40 pozicija na tabeli. To je, međutim, i dalje rezultat ispod proseka cele Srbije, koji je porastao za jedan poen u odnosu na LTI 2021, ali i dalje je na skromnom nivou od 49. – istakao je u obrazloženju Zlatko Minić iz ove organizacije i dodao:
– Iako je ove godine ostvaren veliki rast, s obzirom na to da je maksimalna ocena 100, i da 11 najbolje rangiranih lokalnih samouprava ima LTI iznad 70, jasno je da (u Gornjem Milanovcu, prim. aut.) postoji veliki potencijal za dalje poboljšanje ocene, odnosno povećanje transparentnosti. Stoga vas pozivamo da redovno ažurirate već objavljene podatatke ali i da razmotrite gde još postoji mogućnost rasta, kako bi se nastavio pozitivan trend.
U razgovoru za GMInfo po ovom pitanju, predsenik opštine, Dejan Kovačević je odgvorio:
– Vaše pitanje bih mogao da prokomentarišem u dva smera. Video sam i tekst koji ste objavili na portalu i drago mi je šta ćete sve u narednom periodu objašnjavati građanima naše opštine kada je rad lokalne samouprave u pitanju, ali i podsetiti sve službe javnih preduzeća i ustanova šta su njihove dužnosti i obaveze. Bitno je napomenuti da je Gornji Milanovac na rang listi 66. prema tom izveštaju, bez obzira što nisu sve lokalne samouprave uzete u obzir, jer ima ih preko 170, a obrađeno je oko 140. Zapravo, nalazimo se u prvom delu liste rangiranih. Što je dobro, ali ne i dovoljno dobro za ono što mi želimo da postignemo. Naša opština je u poslednjih godinu dana skočila za 30 mesta na toj listi, što znači da mi napredujemo i da užurbano radimo na tome da sve bude jasno i transparentno svim sugrađanima. Tim povodom, krenuli smo u izradu novog sajta i platforme za obaveštenje građana i nadam se da ćemo u narednom periodu imati svaki podatak redovno ažuriran i dostupan i da neće biti potrebe za dodatnim objašnjenjima. Svi organi opštine i opštinske uprave, i ja kao predsednik, dužni smo da građanima damo odgovore na sva pitanja, – izjavio je Kovačević.
U pomenutom izveštaju „Transparentnosti“, a izdvojićemo ovde samo neke od ukupno 95 parametara, može se zapaziti ovo napredovanje; međutim, tu se nalaze i neki vrlo zabrinjavajući podaci. Na sajtu opštine nisu objavljivani predlozi akata pre razmatranja na sednicama Skupštine, rezultati glasanja na sednicama, kao ni kako su poimenice i pojedinačno odbornici glasali. Sednnice se ne televizijski ne prenose, niti su kasnije javno dostupni pisani i audio transkripti zasedanja.
Na sajtu nisu bili dostupni ni mesečni izveštaji o izvršenju budžeta, ne postoji ni vodič kroz budžet za građane; ankete, javne rasprave i konsultativni skupovi o budžetu nisu održavani, niti je poziv za to postojao. Konstatovano je da na sajtu ili informatoru ne postoji obaveštenje da građani mogu prisustvovati sednicama skupštine i po kojoj se proceduri za to mogu prijaviti. Na sajtu nije objavljena ni sistematizacija javnih preduzeća i ustanova (JP, JU), ne postoji zasebna stranica Komisije za izbor direktora JP i JU, sa svim dokumentima i zapisnicima, kao ni dokumenti iz procedure njihovih izbora. Nema ni podataka o broju zaposlenih u javnim preduzećima, nije postavljen pravilnik o unutrašnjoj organizaciji radnih mesta, niti je usvojen lokalni antikorupcijski plan.
S pozitivne strane navodi se, osim ostalog, sledeće: Službeni list (Sl. Glasnik) lokalne samouprave redovno se postavlja na sajt relativno brzo nakon donetih ili promenjenih odluka i ostalih dokumenata iz rada organa samouprave. Tu moramo da primetimo, mimo izveštaja koji citiramo, da je jedan deo dokumenata, za koje se gore napominje da ih na samom sajtu ili posebnim stranicama nema, zapravo sadržan u samom Službenom glasniku, ali je njihova vidljivost i dostupnost loša i nepraktična; tačnije nisu izdvojeni po temama na odgovarajuće stranice sajta, iz inače obimne i slabo pregledne arhive Glasnika u PDF-u.
Potom, budžet za tekuću godinu je jasno dostupan, kao i finansijska struktura i planovi budžetskih korisnika. Na prijavnici/pisarnici i u samoj Upravi postoji mogućnost da građani prijave nepravilnosti u njenom radu, kršenje zakona i sumnje na korupciju. Postoje i termini za susrete građana sa predsednikom opštine ili njegovim zamenikom, a dostupni su i podaci za kontakt s njima. Na sajtu postoji i stranica posvećena javnim nabavkam, njihovom sprovođenju, godišnjim planovima, kao i izveštaj predsednika opštine o njegovoj imovini.
U međuvremenu, primetno je da se zvanična veb stranica milanovačke lokalne samouprave menja, pre svega dizajnom, a samim tim verovatno i po pitanju preglednosti. Ostaje da vidimo koliko će se sadržajem promeniti i poboljšati u odnosu na prethodnu. Međutim, kvalitet transparentnosti samog sajta nije dovoljna, iako je obavezna i više nego poželjna. Podsećamo, sednice Skupštine opštine i Opštinskog veća i dalje se ne prenose televizijskim i internet video kanalima.
V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GM.Info
