Poslednjih godina uočen je trend porasta temperature u letnjem periodu, što može negativno da utiče na zdravstveno stanje stanovništva. Pravovremeno preduzete preventivne mere mogu smanjiti broj obolelih i umrlih od vrućina, što znači da treba biti spreman za ublažavanje mogućih negativnih posledica po zdravlje i pravovremeno delovati.
Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi i temperaturu održi u normalnim granicama. Nastaje usled ekstremno visoke temperature vazduha, odnosno usled pojave toplotnog talasa. Zato je neophodno da se, sve vreme dok traju velike vrućine, pridržavate preporuka lokalnih zdravstvenih ustanova.
Neke od preporuka su:
• Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosti;
• Pijte redovno negaziranu običnu ili mineralnu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera. Nije preporučljivo piti jako rashlađene napitke. Samo za osveženje u ustima može se rastopiti jedna ili dve kockice leda. Dehidraciju od vrućina možete izbeći uzimanjem razređenog soka kao što je limunada, i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po jednu do dve kašike ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.
• Izbegavajte boravak na suncu u periodu od 10-17 sati, naročito deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i drugo)
• Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne i mokre peškire ili se rashladiti mokrim sunđerom, kupkom za noge, i slično. Deci treba mokre peškire stavljati na noge i ruke.
• Nosite laganu, široku i svetlu odeću napravljenu od prirodnih materijala. Ako idete izvan kuće, stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.
• Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju toplote od tela.
• Jedite češće male i što tečnije obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. „smoothie“ ili skuvajte laganu supu, koja će organizmu vratiti izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.
Rashladite svoj dom
• Nastojte da rashladite prostor u kome živite. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32 stepena Celzijusa danju, a 24 stepena noću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima.
• Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvorite sve prozore ili podignite roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spoljašnja temperatura niža.
• Smanjite količinu toplog vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i spustite roletne, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Ugasite sva veštačka svetla i isključite što je više moguće električnih uređaja u svom domu.
• Stavite draperije ili tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire da rashladite vazduh u prostoriji. Ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha.
• Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od sedam stepeni Celzijusa od spoljašnje.
• Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35 stepeni, neće sprečiti teškoće vezane za velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.
Važno je piti dovoljno tečnosti, jer znojenjem gubimo više tečnosti, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, moždani udar (šlog) ili infarkt srca.
Klonite se vrućine
• Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće.
• Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (na primer u rashlađenoj javnoj zgradi).
• Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.
• Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično rano ujutro u periodu od četiri do sedam sati i posle podne nakon 17 sati.
• Potražite senku.
• Ne ostavljajte decu niti životinje u parkiranom vozilu.
• Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom (većim od 30) i obući ih u laganu odeću koja će ih takođe štititi od UV zraka.
• Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.
• Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.
(Preuzeto sa sajta Beogradskog zavoda za javno zdravlje
danas.rs
