Na poslednjem prijemnom se za indeks Matematičkog fakulteta borilo se skoro 700 kandidata, ali za smer profesor matematike i računarstva samo njih osmoro. Srđan Ognjanović, bivši direktor Matematičke gimnazije, ističe da pored plate kao važnog motiva, profesor više nije ugledna profesija kao što je nekad bila. Ocenjuje da je situacija loša, ali ne i beznadežna i da bi mere kao što su podsticajni krediti, mnoge mogle da opredele za to zanimanje.
Poslednjih nekoliko godina, među brucošima Matematičkog fakulteta sve je manje onih koji žele da budu profesori matematike: pre šest godina bilo ih je 110, prošle 20, a danas samo osam.
Srđan Ognjanović je istakao da je godinama društveni status nastavnika zanemaren i to ne samo kad je u pitanju plata, već i položaj.
Kaže da su nekada davno nastavnici matematike bili izuzetno cenjeni:
„Kad se preračuna plata nastavnika matematike iz 1938. godine ona je bila u današnjem novcu negde oko 2.500 do 3.000 evra. A pogledajte danas.“
Misli da novac nije jedini, ali da je svakako jedan od važnih motiva.
Ni plata, ni ugled
Odlično je, kaže Ognjanović, što se IT sektor razvija, ali svi studenti koji pokažu iole neki talenat za programiranje, odmah budu preuzeti od kompanija koje su finansijski izuzetno moćne i daju im nekoliko puta veće plate od prosvete.
Međutim, dodaje i da u manjim gradovima nema toliko IT kompanija i da opet mladi nerado biraju da budu profesori matematike.
„Biti profesor nije više profesija od ugleda kao što je nekad bila. Roditelji kod kuće đacima ne govore – tvoj profesor je jako značajna ličnost, poštuj ga“, ističe Ognjanović.
Prema njegovim rečima, nastavnika nema dovoljno ni i u drugim gradovima – Novom Sadu, Nišu.
„Malo je poznat podatak da veliki procenat nastave u školama obavljaju nestručni ljudi. Nama veliki deo nastave po školama obavljaju nesvršeni studenti, neko ko čak nije završio fakultet, a kamoli da ima master“, naglasio je on.
Kako podstaći mlade
Matematika, ističe, kao i srpski jezik su dve fundamentalne discipline. Situacija je, ocenjuje – loša, ali nije i beznadežna.
Podsetio je da je početkom šezdesetih godina bila slična situacija u Jugoslaviji i nedostatak profesora matematike.
„Savezna skupština je tada donela odluku da se zanimanje profesor matematike proglasi za deficitarno i da se mladi ljudi podstiču da studiraju matematiku i da odlaze u prosvetu. Jedan od podsticaja je bio i da dobiju stanove“, naveo je profesor.
Smatra i da je možda sada to nemoguće, ali da bi neki povoljni krediti mogli sigurno mnoge da da opredele za neko rešenje.
Ognjanović ističe i da matematiku podjednako vole i devojčice i dečaci i da, što se tiče talenta, tu nema razlike.
