Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović upozorio je na sve češću zloupotrebu prava na informacije, posebno u manjim organima vlasti. „Neko je našao rupu u zakonu i počeo da zloupotrebljava to pravo“, rekao je Marinović.
Danas je Međunarodni dan prava javnosti da zna. Dvadeset jednu godinu nakon što je Srbija dala građanima ključ za zaključana vrata administracije, RTS proverava da li su se ta vrata zaista otključala.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je za RTS da je naš Zakon iz 2021. godine proglašen kao drugi u svetu gde možete da tražite sve informacije od svakog organa i bilo ko iz celog sveta.
Prema njegovim rečima, informacije najčešće taže građani pojedinci (50 odsto), zatim udruženja (39 odsto), novinari (4,5 odsto), političke stranke.
Na pitanje da li oni koji traže informaciju i dobiju odgovore, Poverenik je rekao da bi na to pitanje mnogo lakše odgovorio pre tri godine, jer je tada zakon korišćen isključivo u svrhu u koju je donet, svrhu pristupa informacijama od javnog značaja u poslovanju bilo kog organa vlasti, dakle mogućnost pristupa bilo kome.
Međutim, kako je rekao, neko je našao rupu u zakonu i počeo da zloupotrebljava to pravo.
“Mislim na jednu grupu advokata sa nešto većim brojem građana s kojima su u sprezi. I, nažalost, taj broj se širi, zloupotreba raste. U desetinama miliona, preko 75 miliona smo mi, mislim na službu poverenika, morali da naložimo po stavu upravnog suda prvostepenim organima vlasti da plate troškove žalbe. Poverenik je do sada platio nešto preko 6 miliona iz svojih sredstava”, rekao je Marinović.
To je, ističe, strahovit udarac na budžete malih organa vlasti, kao što su mesne zajednice, preškolske ustanove, centri za socijalni rad, domovi zdravlja, ustanove kulture, biblioteke, muzeji i slično.
Klasičan primer zloupotrebe
Opisao je kako izgleda ta zlouptreba na najklasičnijem primeru.
“Zahtev za informacijom – dostaviti mi dokument koji sadrži podatak o pet najviših plata u vašem organu. I pošalje se na 1.500-2.000 adresa i onda samo čekate. Čekate da prođe rok od 15 dana. Ako ste onaj koji zloupotrebljava, molite boga da ne dobijete odgovor, jer onda će vam žalba svakako biti usvojena i 50.000 će leći na vaš konto“, objasnio je Poverenik.
Ima slučajeva, kaže, gde su pojedini advokati u sprezi sa građanima – fiktivno su zaposlili te građane u svojim advokatskim kancelarijama i oni pišu zahteve.
“U tom trenutku još uvek se ne spominju advokati. Kada dođe do žalbe, onda angažuju advokata i naravno traže troškove žalbe”, rekao je Marinović.
Naveo je da je do pre tri godine, udeo advokata u žalbama je bio zanemarljiv, otprilike 7-8 odsto žalbi su pisali advokati, a sada skoro 90 odsto, što pokazuje da su našli, kako je rekao, izvor bogaćenja.
“Da ne budem pogrešno shvaćen, da napadam advokatsku profesiju, naprotiv, ogroman broj advokata, zapravo velika većina, rade časno i pošteno svoj posao. Međutim, trebalo bi i sami malo da očiste svoje redove. Mi smo pisali disciplinske prijave, protiv par advokata smo podneli i krivične prijave i vode se postupci”, rekao je Marinović.
Naveo je da je neko nekoliko poštara ostalo bez posla jer su bili u sprezi sa advokatima i čekali da prođe rok za uručenje.
Kako sprečiti zloupotrebu
Istakao je da postoje tri načina borbe da se spreči dalju zloupotrebu.
“Jedno je izmena zakona, nadam se da će da bude u oktobru na redovnom zasedanju Skupštine, jer smo predvideli odredbu da svako snosi svoje troškove postupka po žalbi. Drugo, da se promeni stav Upravnog suda. I treće, ono što Poverenik već radi, kada prepoznamo zloupotrebu rešenja, odbijamo žalbu i samim tim ne dosuđujemo troškove. Nažalost, ali i očekivano, sva ta rešenja su sada po tužbi tih advokata protiv nas pred Upravnim sudom”, naveo je Poverenik.
