U svetu sa dijabetesom živi oko 465 miliona ljudi, a procenjuje se da će do 2040. tu hroničnu bolest imati oko 640 miliona ljudi. U Srbiji više od 750 hiljada osoba ima šećernu bolest. Kako je na sve njih uticala pandemija, sa kojim izazovima su se suočavali za RTS je govorio endokrinolog prof. dr Nebojša Lalić.
Tokom pandemije, pacijenti sa dijabetesom su u takozvanoj rizičnoj grupi – zašto? Šta se dešava u njihovom organizmu?
Oni su u rizičnoj grupi pogootvo kada dobiju bolest i za dobijanje bolesti su u rizičnoj grupi zato što postoji veća šansa da dobiju bolest,ali je posebno izraženo to da su u posebno rizičnoj grupi kada dobiju bolest. Osnova toga je što zapaljenski mehanizmi koji su u dijabetesu zapaljenja koja ionako postoje bez kovida su na neki način isti ili slični onima koja se dešavaju u kovidu. To se pojačava.
Kakve kliničke slike su najčešće imali vaši pacijenti, da li su se menjale u zavisnosti od delte, omikrona?
Bio je ceo spektar, zavisilo je i od toga šta je prethodilo kovidu, ali i ono što je karakteristično i za ne dijabetičare,a to je da je delta donosila znatno težu kliničku sliku od omikrona. Mada to treba biti oprezan, jer ako je dijabetes sa komplikacijama, ako postoje promene na drugim organima, to nije baš tako jednostavno i vidite da i danas u izveštajima, ne samo kod dijabetesa pominju se smrtni slučajevi, osobe na respiratoru. Prema tome to ne znači sada da ako je omikron da je to laka klinička slika.
Kakve posledice kovida vidite kod vaših pacijenata?
Još je rano govoriti o tome, nemamo ozbiljnu analizu kod nas, pa čak ni u svetu.Ono što se iskristalisalo, a ima i publikacija da se mogu očekivati promene na srčanom mišiću i mogu očekivati promene na centralnom nervnom sistemu u tom postkovid toku, koje nekada mogu da se ispolje nekoliko meseci posle završetka kovida.
Koje simtpome ne smemo da ignorišemo i kada moramo na pregled? Kako sada funkcioniše vaša ustanova? (pregledi/kontrole)
Kada se ispolji dijabetes, to su oni najčešće knjiški znaci: pojačana žeđ, učestalo mokrenje. Međutim, nevolja je što kod nas 36 posto, a u svetu čak 50 posto onih koji imaju dijabetes ne moraju da imaju ove znake. To je veliki problem. Što se tiče naše klinike ona sada radi punim kapacitetom i kada se radi o stacionarnom i ambulantnom delu, ali s obzirom da je prostor značajno smanjen pogotovo za ambulantni deo stalno imamo razne probleme koje otklanjamo.
Ukoliko ignorišemo simptome, koje su posledice?
Posledica može biti, tako da kažem, zato što je reakcija individualna, ali najčešće: promene na kardiovaskularnom sistemu koje su najčešće, promene na bubrezima, očima, nervnom sistemu, čitav niz po celom organizmu.
Kako dijabetes možemo da držimo pod kontrolom?
Najvažnije je odnositi se intenzivno prema svojoj bolesti. Videti rizik, ako se pojave znaci dijabetesa prema njemu treba biti intenzivan u smislu primeniti terapije da se postignu ciljne vrednosti. Mi sada od polovine godine imamo veliki spektar tih terapija najsavremnijih, koje prema vodičima koji se stalno usavršavaju treba da primenjujemo. Mislim da je to veliki korak napred.
Završen je pilot projekat e-dijabetes? O čemu je reč, šta je pokazao, kakvi su dalji planovi? Šta je sa novim vodičima?
Dijabetes zahteva konstantnu komunikaciju lekar-pacijent i da nije kovida. Porasla je mogućnost elektronske komunikacije, naročito komunikacije lekar na primarnom nivou i lekar na sekundarnom i tercijarnom nivou. Mi smo napravili pilot-projekat, gde smo pokazali da se može duplo skratiti vreme od prvog uputa do primene mere (lek, hospitalizacija). Nadamo se da će to moći da postane deo redovnog zdravstvenog sistema. Što se tiče vodiča, mi ćemo pokušati da među prvima, to smo se dogovorili pre leto, a nadamo se da ćemo završiti obnovu vodiča.
Šta je sa savetovalištima?
Savetovališta su bila posle revitalizacije, registra doživela su šok u toku kovida, jer su ljudi bili mobilisani da rade u kovidu, a pacijenti su oklevali da idu u zdravstvene ustanove. Sada se ponovo pune, mi jako računamo na savetovališta.
rts.rs
