Čak 162 mesta bila su ovog leta bez pijaće vode. To pokazuje istraživanje „Srbija na cedilu“ inicijative Pravo na vodu, na čiju adresu su stigle 293 prijave građana, mahom lišenih institucionalne podrške. I dok struka upozorava da će problemi sa vodosnabdevanjem, usled klimatskih promena, biti sve veći, situacija na terenu svedoči o izostanku pripreme za takvu budućnost.
N1: Kakva je situacija kod vas sa vodom?
Građanin: Ovakva (pokazuje na cisternu).
Takva situacija sa vodom u Srbiji je bila, pokazuje istraživanje inicijative „Pravo na vodu“ utemeljeno na prijavama građana, u 162 mesta. Više nego što pokazuju zvanični podaci komunalnih preduzeća i opština, i više nego prethodne godine.
„Sada imamo to drastično povećanje. Recimo, prošle godine je bilo 104 različitih mesta, 87 opština pogođeno, a sada je to mnogo više“, kaže Iva Marković iz Inicijative „Pravo na vodu“.
I zato, na mapi lokacija koje su ostale bez vode, gotovo da nema tačke koja nije crvena. Kao ključne uzroke suvih slavina građani su, predočava Inicijativa, naveli sušu i presušivanje izvora, radove i kvarove na mreži, ali su se javljali i sa drugim uvidima.
„Građani vrlo dobro znaju gde curi, gde je problem. Mi imamo mesta u Srbiji koja su turistička mesta, na primer Vrnjačka Banja ili Prolom Banja, gde građani prijavljuju da voda u stvari odlazi pre za takve delatnosti, privatnim firmama, nego u njihova domaćinstva“, navodi Marković.
Vode će, usled klimatskih promena, zbilja biti sve manje, pojašnjava struka. Ali uzroke nestašice valja tražiti i na drugoj adresi. U Srbiji se, pojašnjava hidrogeolog, ne obnavljaju postojeća i otvaraju nova izvorišta.
„Poslednje izvorište otvoreno u Srbiji je otvoreno pre 20 godina – izvorište podzemnih voda Bogovina, a njemu sada preti da bude potopljeno jezerom za tehničku vodu rudnika Bor. Mi radimo protiv sebe. U Makišu izgrađujemo depo za metro. U Surčinu gradimo EXPO na mestu gde je idealno za veštačku infiltraciju. U Mačvi pretimo rudarenjem na 15 km od najbogatijeg izvorišta podzemnih voda u Srbiji“, kaže hidrogeolog Zoran Stevanović.
Kraj toga, dodaje hidrogeolog, sistemi za snabdevanje vodom nedovoljno se održavaju. Inicijativa „Pravo na vodu“ pokazuje da građani nisu ostali samo bez vode, nego i bez sistemske podrške.
„A ljudi su mesecima bukvalno bez vode. Oni nekad dobiju neku cisternu, te cisterne zaista nisu dovoljno rešenje, a ni nema ih dovoljno“, navodi Marković.
Svesni su toga i građani.
„Hvala ovima što rade, ali ovo je samo kratkotrajno rešenje“, kaže građanin kod cisterne.
Dugoročno bi zahtevalo reševanje niza problema.
„Moramo da jačamo javna komunalna preduzeća. Ona se suočavaju sa parvatizacijom. Stručni kadar odlazi, majstori odlaze, oni koji su zaduženi za popravke se suočavaju sa preko stotina prijava za kvarove“, navodi Stevanović.
Da slavine bez kapi ne bi bile kap koja preliva čašu, potrebno je najpre, sagovornik N1 ocenjuje, da se postojeći planovi i strategija upravljanja vodama i sprovode u praksi.